Више га нећемо звати Бранков: Београђани повукли мали потез и направили велику промену (ФОТО)
Од Зеленог венца ка Ушћу
Мост преко Саве, раније познат као Мост краља Александра, касније Мост братства и јединства, старим Београђанима најпре познат као Земунски, по трамвајској линији која је спајала стари и нови део града, најшире је ипак познат као Бранков и најчешће - грешком.
С десне стране Бетон хала, с леве Аустроугари: Ево због чега Ушће није одувек било симбол Београда
Ренато Грбић ХЕРОЈ Београда: Открио ПРВЕ РЕЧИ младића (28) ког је спасио вечерас из леденог Дунава
Настао паралелно са стари(ји)м Железничким, не би ли растеретио престонички саобраћај, последњи, у народу прихваћен - уједно и најпопуларнији - назив: Бранков мост добио је као својеврстан наставак Бранкове улице. Реч је о Бранку Радичевићу, писцу и представнику српског романтизма, аутору стихова који су читав век касније прославили звезду југословенске музике Здравка Чолића.
Исти мост је својим саучесништвом у смрти другог великана српске књижевности 26. марта 1984. године, "грешком" поистовећен са њим - Бранком Ћопићем.
О томе да је, можда, дошло време за ново преименовање сведочи недавно затечено обележје, симбол неког другог града коме је, такође, можда дошло време за "пресељење" - у главни.
Мостови спајају људе и градове
Мост љубави који симболизује Врњачку бању, у народу се, такође, памти на (делом) погрешан начин. Катанци који вежу љубав оних чија су имена њему исписана, закључана за мост и кључа баченог у реку над којом је, привлаче младе и заљубљене, наводећи их на маштање о годинама које предстоје и нежности којој се надају.
Ипак, овај мост је место састанка двоје, некад заљубљених, ратом растављених и трагичној смрти оног који воли. Легенда каже да су се на њему сретали Нада и Реља, те да је на пут њихове среће стао Први светски рат који је овог српског официра одвео у Грчку. Упознавши Гркињу којом се касније и оженио, раскинуо је веридбу са учитељицом која га је у Бањи чекала, а потом, верује се, од несрећне љубави и умрла. Овај догађај везује се за још једно, једнако велико име српске уметности које је легенду преточило у песму "Молитва за љубав" - Десанку Максимовић.
Оно што је ових дана изненадило Београђане управо је ново знамење на Бранковом мосту. Тако се од 14. септембра ове године љубав једних Јасне и Васе чува о катанцу - на пола "тока" Саве, од Зеленог венца ка Ушћу.
Ко ће ући у историју српске уметности као онај који је њихову причу опевао? Хоће ли покренути лавину и Бранков мост учинити већим мостом љубави од оног у Врњачкој бањи? Да ли је време за ново име?