Земљотрес јачине 6 Рихтера погодио Београд, осетило се све до Врања - Сви појурили напоље, зачула се писка деце и запомагање жена: Катастрофа на датум који је Србима остао у језивом сећању

У последње време све чешће можемо чути вести о земљотресима слабијег интензитета који погађају различите делове Србије. Иако су ови потреси углавном благи и не изазивају значајнију штету, њихова учесталост подстиче нас да се осврнемо на прошлост и подсетимо се неких од најразорнијих земљотреса који су погодили наше тло.

Кроз историју, Србија је била сведок неколико снажних потреса који су оставили дубок траг, не само на градовима и инфраструктури, већ и у сећањима људи.

Један од најпознатијих и најдраматичнијих догодио се 24. марта 1922. године, када је земљотрес јачине шест степени по Рихтеру погодио Београд и околину, изазвавши панику, али и бројне приче које се и данас памте.

Иако је датум 24. март остао у језивом сећању већине грађана Србије јер је тада, 1999. године, започео напад НАТО алијансе на нашу земљу, овај датум ранијим генерацијама познат је по једној другој катастрофи.

Наиме, тог датума, али сада 1922. године, Србију је погодио најјачи земљотрес у њеној модерној историји. 

Земљотрес је био толико јак да су радници падали са скела, мајке заборављале децу код куће, а Ташмајдан је, како су тадашњи медији известили, пукао на пола.

Како је тај земљотрес изгледао? Да ли је било штете? А панике? Како су тадашњи становници Београда реаговали?

Да кренемо од почетка.

Србија није толико трусно подручје. Током последњих стотину година имали смо тек десет земљотреса преко 5 по Рихтеру, што није тако страшно.

Српска земља се тресла најчешће током пролећа и јесени, а занимљиво је да ниједан земљотрес није био током зимских месеци. Најчешће су била погођена подручја око Копаоника и у централној Србији.

Тако се један од јачих земљотреса догодио баш у Горњем Милановцу када је живот изгубило седам особа, док је чак осам њих било повређено. Било је то 15. маја 1927. године, а интезитет земљотреса је био 5,9 по Рихтеру.

Исте јачине био је и један новији земљотрес који је 1980. године погодио Копаоник. Иако је, овај пут, повређено чак тридесет људи, нико није погинуо. Овај земљотрес је карактеристичан по томе што се после њега тло смиривало наредних пет година, те је забележено још неколико изузетно снажних потреса.

Србију најчешће погађају земљотреси који не прелазе шест степени по Рихтеру. Имајући у виду да су тек они који имају 7,5 по Рихтеру катастрофални и тек они руше зграде, можда не би требало да будемо много забринути.

Ипак, управо је тих шест степени била снага земљотреса који је тог 24. марта 1922. године погодио нашу земљу и који је деловао апокалиптично.

Како је изгледао тај земљотрес када је, како сеизмолози кажу, а фотографија потврђује, "Ташмајдан пукао на пола"?

- Јуче поподне између једног и једног и по сата, док су многи Београђани седели још за кафом после ручка, сваки од њих чуо је одједном неку силну, необичну тутњаву која је донекле личила на тутањ неког огромног аутомобила, а донекле на звук неке силне сирене - извештавала је Политика дан након потреса.

- Тутњава је постајала све јача и јача, а мало затим наишао је уз њу и неки јак потрес који је уз тресак и ломљаву почео сваку кућу из темеља да љуља.

Како су бука и потреси постајали све јачи људи су почели да паниче "као да је настао смак света".

- Све живо појурило је напоље из куће - описивао је новинар Политике.

- Нико се ни на кога није освртао, свако је гледао само себе да спасе. Тако су матере, понегде, у првоме страху од нечег новог, непознатог, страшног, остављале чак и децу у кући, па бежале на улицу и тек накнадно виделе су шта су учиниле и јуриле да и децу траже... Са неких зграда које се зидају радници су скакали са скела и са највиших спратова, не помишљајући да баш тиме могу поломити ноге и вратове, а из свију кућа чула се писка деце и запомагање жена. И права је срећа, што се потрес јавио одмах после ручка, кад су биоскопи и школе били још празни, иначе би несрећа од панике била много већа.

Највећу штету су, како су тада извештавали медији, претрпели келнери којима су се муштерије разбежале, а да нису платили рачуне које су направили.

Нарочито је била велика гужва у Москви, тако да када су сви гости у стампеду појурили ка вратима "на свим излазима настао је одмах застој у којем је много ребро добро пригњечено".

- Неки Рус био је потегао столицом да разбије велики кафански прозор пошто на врата није могао да изађе. А неки официр Југословен држао је све време столицу над главом да би се сачувао да га рушевине не затрпају - писала је Политика.

Управо је један од келнера из Москве био један од повређених јер му се "претурио врео чај на руке и опарио га". Поред њега повређени су били и неки радник "који је скочио са трећег спрата нове зграде француског друштва Национал који је при скоку сломио ногу и руку и остао онесвешћен на земљи", као и још двоје радника који су "лако повређени разбијеним стаклетом".

Овај земљотрес, ма колико панике изазвао, није однео ниједан живот.

Материјална штета такође није била знатна.

- Неке су куће препукле, неки зидови попуцали, неки оџаци поотпадали, нешто је посуђа поразбијано, али до правог рушења није нигде дошло - писала је Политика.

У центру града највише је страдала кућа на Теразијама која је "свом висином препукла", док су се у неким кафанама срушили оџаци, а у, већ споменутој, Москви је пукла таваница у целој кафани.

Што се тиче периферије града такође су углавном пуцали зидови и рушени неки оџаци.

Ако мислите да су теорије завере пошаст модерног доба и деца интернета грдно се варате. Недуго после овог земљотреса почело је да се прича како "ће се на Авали појавити вулкан и тада тешко Београду".

- Кажу, вели синоћ један старац, једној групи млађих људи радника, која је стајала код Славије, и дискутовала о земљотресу, кажу да ће се тај вулкан скоро појавити - писали су тадашњи медији.

- На то, децо, нећу дочекати, а и боље је. То је бити помор света. Слушао сам да тада из земле избија врућа вода у којој прасиће можеш да шуриш.

А одмах после земљотреса, док се прашина још слегала, кренула је прича "како је 'опсерваторија' прорекла да ће у четири сата наићи нови земљотрес".

- Та је вест пролетела брзо кроз цео Београд, ишла је без престанка од уста до уста, од телефона до телефона, и кад је било пред четири сата, у кућама београдским остало је врло мало света; све се нашло напољу, на сигурном месту - пише ондашња Политика.

- И тек кад је и четири сата прошло, а земљотрес се није поновио, тај исти свет почео је доказивати како нико живи па ни "опсерваторија" уопште није ни кадра да прорече земљотрес.

Овај земљотрес чији је епицентар био у Лазаревцу осетио се, не само у тадашњој престоници, већ и у градовима попут Смедерева, Пожаревца, Крушевца, Ћуприје, Ваљева, па чак и у Нишу и Врању.