ДИГИТАЛНО НАСИЉЕ ОД ПСОВКЕ ДО НАЈЦРЊЕГ ЗЛА: Родитељи, обратите пажњу на игрицу - АКО УМРЕШ, ПОБЕЂУЈЕШ!

Још се честито нисмо изборили ни са вршњачким физичким насиљем међу младима школског узраста, а у складу са временом у коме живимо већ нас је стигло дигитално насиље.

У Русији и још неким постсовјетским земљама расте забринутост због језивих онлајн игара услед којих је повећан број самоубистава малолетника. Реч је о „играма смрти“, које се попут епидемије шире друштвеним мрежама, почињу безазлено а завршавају се самоубиствима.

Језива правила игре!

Игра почиње наизглед безазлено. Учесници добијају корисничко име и испуњавају задатке организатора. У почетку су то лагани задаци — на пример, потребно је нацртати лепог лептира или кита на телу или папиру. Потом задаци постају све тежи, и иду од самоповређивања до самоубиства. Играчима се предлаже да исеку жилетом руку и пошаљу фотографију као доказ, да направе селфи на литици или неком другом опасном месту, да сниме инсценирано самоубиство. У завршници се даје главни задатак — извршити самоубиство и снимити га.

Већина група је „затворена“ и у њих се не може ући без одобрења администратора. Улази се на два начина — добијањем позивнице за „игру смрти“ или деца сама из знатижеље шаљу захтеве, не слутећи шта их тамо чека.

Свака група има своје хаштагове као што су „плави кит“, „море китова“, „лептир“, „у игри сам“, „пробуди ме у 4.20“, „Ф58“и други.

Када се уђе у игру, организатори упозоравају учесника да игра мора бити тајна и да о њој нико не сме ништа да зна, а такође и да је то „игра без повратка“, те да се из ње не може изаћи. Покушаји да се игра напусти доводе до претњи од стране администратора, па деца из страха настављају игру до „победе“ тј. смрти.

Бивши играчи, који су успели да се извуку из вртлога ове смртоносне игре, кажу да се она састоји од 50 задатака распоређених на 50 дана. Задаци обично стижу ноћу или пред зору — у рецимо, 4.20 сати, а последњи дан је у ствари крај игре.

„Ако умреш — побеђујеш. Ако не, ми ћемо ти помоћи“, поручују администратори учесницима игре.

Ухапшен један администратор игрице

Међутим, ове смртоносне игре нису се појавиле јуче. Оне су присутне већ месецима, па и у последњих неколико година, али је после хапшења једног од администратора групе Филипа Будејкина (Филипа Лиса) у новембру прошле године, наступило затишје. Међутим, нови талас је покренут од јануара ове године.

Психолози наводе да иза оваквих група стоје психопате, док политиколози не искључују могућност да иза њих стоје стране обавештајне службе или представници русофобичних организација, чији је циљ дестабилизација руског друштва. Спомиње се и веза са терористичким групама или нарко-мафијом, а такође неки тврде да иза „група смрти“ стоји — новац.

Као разлози због којих се малолетници одлучују на овакав корак наводе се породични проблеми, неузвраћена љубав, проблеми са менталним здрављем, коришћење наркотика или конзумирање алкохола, а делом самоубистава имају и неку везу с интернетом или друштвеним мрежама.

Психолог Александра Јанковић коментаришући појављивање оваквих игрица на интернету сматра да сваки родитељ треба да поведе рачуна и буде упознат са оним што његово дете ради на интернету.

- Родитељи морају да прате савремене технологије, јер непознавање онога чему су деца изложена може да буде поприлично незгодно. У ово време је врло битно имати добар ниво технолошке писмености и да, ако ништа друго, да се испрати шта је то чиме се бави ваше дете. Почев од тога да "постанете пријатељи". Ово није ни прва ни последња игрица у којој постојте суманута правила, у којој је све ексклузивно и где постоје јединствена правила како "нико о томе ништа не знати" - кажђе Јанковић за наш портал.