Питали смо 400 ђака ИСТО питање, а одговор који смо добили нас је УПЛАШИО

Иако се период одрастања најчешће схвата као безазлено доба у животу, пракса показује да није баш тако. Наиме, током боравка у школи неретко се дешавају неспоразуми, свађе и вређања, а често све то ескалира физичким насиљем, које нипошто не треба прећутати и занемарити. 

Нажалост, истраживања показују да је насиља све више у школама. Поставља се питање - коме се прво обраћају или пожале ђаци кад доживе вршњачко насиље?

Истраживање које је на Сајму књига спровео портал SrbijaDanas.com у оквиру пројекта Друг није мета на узорку 400 ученика основних и средњих школа, показало је да ученици највише поверења имају у своје родитеље - одговор да би се пожалили мами и тати би у случају да постану жртве вршњачког насиља дало је више од 300 испитаника.

Ученици не верују својим наставницима?!

Истраживањем смо дошли и до поразног податка да би се од укупно 400 анкетираних ђака својим наставницима за помоћ обратило свега троје ученика. Добијени подаци показали су да би значајно више ђака помоћ у решењу проблема пре потражило од својих другова, претраживањем интернета или обраћањем некој од државних институција, него што би поразговарало са неким од својих наставника. 

Овај податак наметнуо је питање васпитне функције образовног система у Србији и ставио под лупу педагошке способности нашег наставничког кадра. Имајући у виду колико времена наставници проводе са ученицима, као и вештине и знања која су им неопходна за повезивање са њима, алармантна је чињеница да им ђаци једноставно не верују. 

Да ли је ово гласно упозорење да су времена када су наставници били ,,други родитељи" у које се имало безгранично поверење далеко иза нас и да ли можемо да сматрамо да нам је дете у сигурним рукама када га пошаљемо у школу, само су нека од питања која се намећу када сагледамо податке добијене истраживањем.

Поводом овог више него забрињавајућег става наших ученика према наставницима, контактирали смо и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, са жељом да нам прокоменаришу овако лош резултат наставног кадра на скали поверења и детаљније објасне васпитна деловања нашег школског система. Одговор, међутим, до објаве овог текста нисмо добили.

,,Данашњи наставник мора више да ослушкује децу"

- Индивидуална је ствар како се у породицама гради поверење према другим врстама ауторитета. Некад родитељ има тај главни ауторитет, а има оних који им указују на то да им је наставник „заменски родитељ“ који мора да буде у првој линији одбране у критичним ситуацијама. Дете по генетској склоности прво зове родитеље, а мање има поверења у друге, међу којима су и наставници. Иначе, велики је табу који се везује и за школске психологе на тему „Зашто да идеш код њега, ниси ти луд“ - каже доцент правних наука и креатор предлога такозваног Алексиног закона Драгана Ћорић за наш портал.

- Годинама уназад психологе смо доживљавали као мере казне, ђаци су били кодирани да оду код њих због лошег понашања. Претпостављам да можда неко од деце може имати неко негативно искуство, или су можда тражили помоћ, али нису добили онакву какву су прижељкивали. Не треба искључити моменат генерализације. Понекад имају и наставници своје проблеме, па не могу да изађу на крај са свим што их чека у школи. Има и ситуација кад се наставник лоше понесе, али у том тренутку он мора да се извини. Данашњи наставник мора да буде више опуштен и да више ослушкује децу око њега, али и себе. Морају да заузму ауторитет који се иначе врло добро успоставља кад наставник уме да помогне и да схвати шта то дете мучи. Данас децу мучи и ако немају 100 лајкова на Инстаграму. Савремени наставник мора да има много више слуха него некад, а неопходно је остварити и добру сарадњу на линији родитељ - наставник – поручује Драгана Ћорић за SrbijaDanas.com.

Панел Србије Данас са најпознатијом јутјуберком у Србији: Марија Жежељ и Друг није мета заједно

,,Наставници нису ту само да предају, него и да се нађу деци"

Психолог Добринка Кузмановић између осталог сматра да је оваква појава последица става да су „наставници само за наставу“, а наше истраживање потврдила је чињеницом како је то налаз који се заиста добија у истраживањима којима је и она била сведок. Између осталог, таква ситуација се виђала и у сарадњи са Уницефом, када су добијени подаци  како се деца генерално мало обраћају наставницима.

- Деца не виде у наставнику неког ко би могао да им пружи ту врсту подршке ако им се нађе проблем у виду вршњачког насиља. Иначе, истраживања показују да се деца млађег узраста више обраћају учитељици, а са узрастом то опада, јер имају већи број наставника, па је однос мање близак. Могуће је и да је таква клима у школама, да наставник „није тај који треба да решава проблеме“, али заправо – треба! Ђаци морају више наставницима да се обраћају, јер, поред тога што наставници обављају образовну функцију, имају подједнако и васпитну. Наставници нису ту само да предају, већ да се нађу деци кад им је потребна психолошка подршка – поручила је психолог Добринка Кузмановић за наш портал.

Подсећамо, портал SrbijaDanas.com покренуо је пре две године пројекат "Друг није мета" који се бави превенцијом и сузбијањем вршњачког насиља. Придружите нам се у борби за безбедну и срећну децу!