ДАН БЕЗБЕДНОГ ИНТЕРНЕТА: Како заштитити дете у дигиталном свету (ИНФОГРАФИК)
Девети фебруар обележава се широм света као Дан безбедног интернета са циљем подизања свести о паметном и одговорном коришћењу дигиталног света, а нимало охрабрујућа статистика показује да су деца у Србији на интернету више него често изложена различитим опасностима.
Иако је данас живот незамислив без интернета и нико не може да оспори његове добре стране, деца су док сурфују ''мрежом свих мрежа'' изложена најразличитијим видовима малтретирања. Чак 15 одсто малишана доживело је неки вид насиља на интернету, док је 17 одсто њих било суочено са снимањем нежељених ситуација, при чему су снимци у великом броју случајева били објављивани на интернету.
Опасности вребају после сваког клика - онлајн предатори, вршњачко насиље, задирање у приватност, насилни садржаји, спам, секте, коцкацње, крађа идентитета, порнографија, трговина људима и злоупотреба фотографија само су неки од ужаса који се могу догодити сваком детету.
У оквиру нашег пројекта ЛОГ ОУТ насиље, који се реализује у сарадњи са Градом Београдом, а усмерен је на превенцију и сузбијање последица дигиталног насиља, у наредним месецима имаћете прилику да се информишете о томе како да останете безбедни на интернету, на шта треба да обратите пажњу, како да уочите злостављање у дигиталном свету и да стекнете мноштво других корисних знања која ће помоћи да у Србији расту безбедна деца.
ИЗАБЕРУ ДЕТЕ И ОНДА СЛЕДИ ЛИНЧ У ДИГИТАЛНОМ СВЕТУ
Посебно је алармантан пораст вршњачког насиља на интернету, а оно по чему је специфично јесте то што у већини случајева не постоји кривично дело које се гони по службеној дужности. Ипак, чињеница да до кривичног дела није дошло нимало не олакшава живот детету које је изложено тортури вршњака. Отежавајућа околност је и то да малтретирање на интернету траје непрекидно - дете не може да се склони у сигурност свог дома и побегне од насилника. Напротив, константно је изложено уценама, претњама и вређању.
''Одређена група деце таргетира једно дете које се по нечему разликује и онда следе различите врсте насиља. Направи се, на пример, лажан профил тог детета, које и не мора да има профил на Фејсбуку, на коме се остављају погрдни коментари, са којег се шаљу увредљиве поруке, често и наставницима. Дешава се да се дојучерашњи другари посвађају и да онда искористе доба поверења када су једно другом открили шифре. Тада приступе Фејсбук профилу вршњака са којим су тренутно у свађи и постављају садржаје са циљем да га осрамоте'', објашњава за наш потрал инспекторка Одељења за борбу против високотехнолошког криминала Гордана Вујисић.
РАЗГОВОР СА ДЕТЕТОМ НАЈВАЖНИЈИ
Стручњаци апелују на родитеље да разумеју своје дете колико год да им проблем са којим се суочава изгледа безначајно и да на насиље међу вршњацима не гледају као на фазу кроз коју сва деца пролазе током одрастања.
''Чињеница је да родитељи о интернету знају много мање него деца и зато морају да пронађу времена да науче. Не морају да буду стручњаци за рачунар, довољно је да седну поред детета, да разговарају са њим, траже да погледају ко су му пријатељи на друштвеним мрежама, да врше неку контролу. И није једини задатак да родитељ сачува дете од насилника, већ и да се труди да ограничи време које дете проводи на интернету, како би га заштитило од отуђености од друштва и зависности од интернета'', каже инспекторка Вујисић.
Благовремени разговори, примећивање симптома насиља, могу спречити разне проблеме у будућности и предупредити трагичне случајеве који су се десили Алекси Јанковићу из Ниша и Анђели Тодоровић из Врњачке Бање. Они су се због вршњачког насиља одлучили на самоубиство и свим родитељима послали поруку да брину о свакој патњи свог детета, колико год да им безазлено делује.
