Древна "Диана" сведочи о животу за време Римљана: Србија има историјско благо јединствено у свету (ВИДЕО/ФОТО)
Археолошко налазиште тврђава Диана је стари утврђени град на обали Дунава
Српским путевима походили су многи кроз историју, Османлије, Аустроугари, Трачани, па и сами Срби када су се повлачили пред најездом војних непријатеља. Свако од путника походника оставио је иза себе понешто своје културе и традиције, што се у Србији очувало и до данашњих дана.
Као што се на тлу Војводине могу видети велики утицаји Немаца и Аустроугара, тако се у Источној Србији могу приметити трагови Трачана, понајвише познатих Драчана. Многи локалитети у овом делу Србије датирају из још даље историје, а несумњиво је благо то што су неки остаци тих времена сачувани у изворном облику те чине праву туристичку атракцију за све оне који посете ове крајеве.
Место где се преламају сунчеви зраци и праве најлепшу дугу: Јесте ли посетили српско море - плажу у Кладову? (ФОТО/ВИДЕО)
Због Милије, верницима је у Бољевцу све милије: Овако је парох саградио цркву за све људе овога света (ВИДЕО/ФОТО)
Улица газде који је за понос целе Србије: Шапчани су га присвојили, а туристи највише воле баш ГАЗДА ЈЕВРЕМОВУ УЛИЦУ (ВИДЕО/ФОТО)
Најплодоносније туристичко место Источне Србије свакако је Кладово, што звог своје вишевековне муликултуралности, што због локалитета из давних времена јединствених у свету. Један од локалитета чији су оригинални делови сачувани јесте и древна Тврђава Диана. Познатија као тврђава, она је уствари стари утврђени град на обали Дунава који је некада био право градско језгро, а сада су на том локалитету и даље присутни делови те грађевине. Тврђава Диана је један од највећих и најочуванијих римских и рановизантијских утврђења (каструма) на Дунаву. Својом површином од преко 3 хектара, свакако је била једна од највећих аугзилијарних тврђава/каструма на римском лимесу.
Налази се у Караташу, испод саме Хидроелектране Ђердап 1. Тврђава је подигнута крајем 1. века, током припрема цара Трајана за освајање Дакије и обезбеђивање пловидбе Дунавом. У 3. веку доживела је реконструкију, а у наредном веку је добила и два нова бедема који су водили све до реке Дунав. Делимично је била спаљена 378. године али се није дала срушити. Бранила је храбро град од упада варвара. Хуни су је 443. године према историјским записима уништили, а онда су је у време владавине Јустинијана поново обновили. Ипак, није потрајало њено храбро постојање, већ 596. године била је уништена током Словенско-аварске провале на Балкан.
Данас има остатака утврђења, а унутар самог локалитета спроводе се археолошка истраживања. Позната је по налазима изузетне уметничке израде и лепоте од којих су неки светски музејски раритети. Тврђава је била у облику заобљеног правоугаоника коме су јужна и северна страна краће и са кулама постављеним у основе темена. Имала је четири капије, имала је потпорне куле са свих страна, а на северној страни утврђења била је додатно појачана заштита јер је управо одатле долазио највећи број непријатељских напада.
Током теконструкције дозидана су јој још два бедема, а током археолошких истраживања ту је пронађена и гробница. Пронађене су и тајне просторије, а нађени су и обриси и остаци унутрашњих просторија попут хореума, принципијума, војне бараке, канализациони одвод, првобитну капију, као и вишебродну грађевину са апсидом која је имала подно грејање. Међу најбоље очуваним римским утврђењима је у региону, а истражени објекти су конзервирани. Диана је археолошко налазиште од изузетног значаја и као такво је под заштитом Републике Србије. Прва сондажна ископавања започела су 1964. и са прекидима трају до данас.
Вишедеценијска истраживања Диане, дала су изузетно бројан и вредан археолошки материјал. Диана је позната по налазима изузетне уметничке израде и лепоте. Ова богата археолошка збирка, која је прикупљена систематским археолошким ископавањима (Пројекат Ђердап-Пројекат Диана), чува се и излаже у Археолошком музеју Ђердапа, у Кладову. Делови архитектонских елемената се могу видети и на самоме локалитету које се редовно одржава и отворен је за посетиоце.
Пројекат је финансиран из буџета општине Кладово. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
