ЗНАЧАЈНО АРХЕОЛОШКО ОТКРИЋЕ У СРБИЈИ: Пронађени остаци пећи за ПРЕРАДУ БАКРА из БРОНЗАНОГ ДОБА
Овакви докази о металургији ретки у Европи
У склопу међународног истраживачког пројекта о бронзаном добу у околини Бора на локалитету "Хајдучка чесма" пронађени су остаци пећи за прераду бакра, а уз њу и велика количина шљаке, уситњене руде и керамичких посуда које потичу из - бронзаног доба!
- Подручје североисточне Србије очигледно је већ у бронзано доба имало значајну улогу за металуршки развој и развијање нових технологија прераде метала - каже заменик директора Института за оријенталну и европску археологију Аустријске академије наука археолог Марио Гаврановић. - Овакви докази о бронзанодобној металургији бакра који се потом, у једном посебном процесу, легирао са калајем да би се добила тражена и цењена бронза, изузетно су ретки у Европи.
ОВО СУ НАЈПОЗНАТИЈИ СРПСКИ МАСОНИ: За неке од њих НИСТЕ ИМАЛИ ПОЈМА да су били слободни зидари (ФОТО)
ЧУДО у руском манастиру: Ако ЖЕНЕ не смеју на СВЕТУ ГОРУ, ко је онда ово? (ФОТО/ВИДЕО)
Голија дом за најређе сове у Србији, ево шта угрожава њихов опстанак
Гаврановић каже да је после изванредних прошлогодишњих резултата кад је откривена велика некропола са спаљеним покојницима, на "Хајдучкој чесми" установљена и бронзанодобна прерада бакарне руде на налазишту "Трњане" због чега су ове године у рад укључени и стручњаци из области антропологије и праисторијске металургије.
- Прве анализе налаза указале су да су се у гробовима откривеним прошле године на "Хајдучкој чесми" налазили спаљени остаци деце старости до 10 година који су након кремирања стављени у урне које су затим положене унутар кружних камених конструкција, односно гробних места - каже Гаврановић.
Гробови датирају у периоду између 1800. и 1600. године п. н. е. и почетка средњег бронзаног доба, иако се до сада сматрало да такви гробови припадају периоду позног бронзаног доба (1400. - 1000. п. н. е.).
Ове године откривено је десет нових гробова на другом делу некрополе, која према снимцима учињеним геомагнетским радаром обухвата између 80 и 100 гробница.
- Поред урни, пронађени су керамички пршљенци као прилог, а уз гробове установљен је и већи број мањих посуда које су имале одређену улогу у гробним ритуалима - додаје овај археолог.
Јединствен налаз представља камена кружна конструкција, са три урне поређане једна до друге, јер су у већини досадашњих гробница налазила по једна урна.
Истраживачки пројекат се спроводи у сарадњи Археолошког института у Београду, Института за оријенталну и европску археологију - ОРЕА Аустријске академије наука и Музеја рударства и металуругије у Бору. Финансирање истраживања је обезбеђено заједничким средствима Министарства културе и информисања Републике Србије и Аустријске академије наука из Беча.
Истраживањима руководе Александар Капуран (Археолошки институт Београд) и Марио Гаврановић (Институт ОРЕА).
ЧУДО У МАНАСТИРУ ТУМАНЕ: Лекари рекли родитељима болесног детета да нема наде, а онда... (ВИДЕО)
Кафана на Голији има НАЈНЕОБИЧНИЈЕ ГОСТЕ НА СВЕТУ: Никада неће погодити о коме је реч! (ВИДЕО)
ПОЗДРАВ ИЗ ВИСОКИХ ДЕЧАНА: Величанствена задужбина цара Душана и краља Стефана Дечанског
Сви хрле у Србију због ОВОГ МАГИЧНОГ МЕСТА! Са другог краја света долазе да ПИПНУ ЈЕДАН КАМЕН!
Срби чувају дугу традицију: ЕВО ОДАКЛЕ ДАТИРАЈУ НАЈСТАРИЈА ПРЕЗИМЕНА!
