Ауторка "Грабљивице" открива за Србију Данас: Први примерак сваке моје књиге прочита НАЈВЕЋА СРПСКА ЗВЕЗДА
Књижевница Симонида Милојковић један је од најчитанијих савремених српских писаца и ауторка романа "Грабљивица", "Љубав у доба кокаина" и "Жена"
Српска ауторка Симонида Милојковић за наш портал открила је колико јој времена треба да напише књигу, како се припрема, али и шта је то потпуно ново у њеној каријери.
Посебно за ову прилику рекла нам је нешто више о својој новој књизи, али и о томе која особа јој доноси срећу и увек прва прочита све њене књиге.
- Ова књига је заокрет у мојој каријери. "Дијагноза: Љубав" је љубавни роман, а досад сам се бавила неким друштвеним темама, помало сам била и друштвено ангажована, јер када пишете о спонзоруши, проститутки, онда је то друштвено ангажовани рад. Поготово је то случај са књигом и истоименом представом "Љубав у доба кокаина", где скрећем пажњу деци какво је зло дрога. И онда сада, нисам се уморила од тих тема, него некада да бисте прочитали о тим особама које су са маргине друштва морали сте да погледате на пример неки добар европски филм или да прочитате у литератури о тим људима, нажалост данас су ти људи главне звезде на телевизијама, тако да сам схватила да нема потребе ја да истражујем, јер народ сав тај ужас може да гледа 24 сата дневно. Тако да сам направила заокрет, јер нема потреба да се ја више тиме бавим, већ љубављу. Бавим се љубављу на специфичан начин, јер тврдим да је заљубљеност дијагноза, врста психозе, јер кад се заљубимо нисмо нормални, нисмо своји, не сагледавамо реално ни свет око себе ни партнера – рекла је ауторка Симонида Милојковић.
Ауторка је признала и да је у нову књигу унела и догађаје из свог приватног живота, али и да јој се читатељке неретко обраћају са својим причама које су сличне онима из књиге.
- Педесет одсто је нека моја платонска прича која никада није била реализована, па ми је то дало могућност да измаштам шта би било кад би било. И јесте та прича била чудна љубавна прича и ја сам мислила да се то само мени дешава и ником другом на овом белом свету. Сада ми прилазе читатељке и кажу "Ти као да си написала моју причу" - рекла је Симонида.
Књижевница и бивша новинарка осврнула се и на своју дугогодишњу каријеру у свету новинарства и рекла шта је то што је одаљило од ове професије и да ли ће се вратити том послу.
- Новинарство је најбољи посао на свету, ако се на време напусти. То је много добар посао за младог човека, да стекне неке вештине као што је тачност, прецизност, брзина, контакти и оно што је најважније у том послу не постоји немогуће. Сваки посао после новинарства је лако радити јер сте толико војнички уиграни, толико вас очеличе, тако да је све после песма – рекла је Симонида.
Ауторка је открила и да јој за писање романа треба између годину и по и две године, али и да се за све претходне романе припремала новинарски, али је за нови роман променила тактику, као и да постоји посебна особа у њеном животу која јој доноси срећу.
- Обилазила сам јавне куће, седела са наркоманима у напуштеним вагонима, била стално у Драјзеровој, а за нову књигу сам пуно проучавала психологију и психотерапију, разговарала са стручњацима, јер треба бити зрео да пишеш о љубави. Сваки први примерак књиге дајем Цеци Ражнатовић, јер ми она доноси срећу. Она је прва прочитала и "Грабљивицу" и она је постала најпродаванији роман на Балкану у последњих 30 година. И тако да, тек када Цеца прочита, дајем другима на читање, то је неки наш мали ритуал који траје већ 11 година – рекла је књижевница Симонида Милојковић.