БАЛКАНСКИ КРВАВИ ПУТЕВИ УЗИМАЈУ ЖИВОТЕ Немилосрдно расте број погинулих у саобраћајним несрећама, а разлог је САМО ЈЕДАН
Будите пажљиви у саобраћају
Случајеви стравичних погибија на домаћим путевима готово свакодневно потресају јавност, а познато је да је статистички Србија у самом европском врху по броју погинулих на путевима. Међутим, подаци Евростата показују да се не само Срби, него читав регион, налазе на тој листи веома високо. Зашто?
Чак 149 људи погинуло је у саобраћајним незгодама које су се догодиле на српским путевима, од 1. јуна до средине августа, готово исто колико и за првих пет месеци 2019, а биланс црног лета на друмовима се свакодневно увећава.
Ако посматрамо број погинулих на милион становника, Румунија се намеће као најнебезбеднија за саобраћај: прошле године је страдало 96 особа на милион становника. Друга је Бугарска с 88 погинулих, Србија броји 78, а Хрватска 77 мртвих на милион становника. Мађарска и Грчка су изједначене са по 64 погинуле особе од милион.
ПОРТО CARRAS РЕСОРТ СЛОБОДАН ВЕЋ ОД СУТРА ПО ЕКСТРЕМНО НИСКИМ ЦЕНАМА!!
СРБИЈОМ ХАРАЈУ ПОЛНЕ БОЛЕСТИ: Од почетка године ПОВЕЋАН број инфицираних ОПАКИМ ВИРУСИМА!
"Нишлије из Торонта" донирале Клиници за гинекологију и акушерство опрему вредну пола милиона динара
Статистичке податке о смртности у саобраћају по глави становника допунио је професор Саобраћајног факултета Милан Вујанић: према његовим информацијама, у Црној Гори тај број износи око 100 страдалих на милион, а у Босни чак 120.
Поређења ради, просек је у Европској унији прошле године износио 49 особа, а најбоље су се показале земље попут Норвешке (20), Шведке (25), Швајцарске (27), Уједињеног Краљевства (28), Данске (30) и Ирске (31).
Намеће се логички закључак да су за дијаметрално различите резултате о (не)безбедности у саобраћају, добијене из земаља са северозапада и југоистока Европе, крива три параметра: старост возила, квалитет путева, и култура возача, која је директно условљена применом казни у случају непоштовања саобраћајних прописа.
Међутим, један фактор је пресудан. Шта то учесници у саобраћају у земљама попут Данске или Ирске, где је смртност на путевима знатно мања, знају боље од балканских возача?
Ништа, али су много пажљивији. Пресудан фактор за оволики број несрећа је небезбедно понашање и/или бахатост возача.
Професор Саобраћајног факултета, Милан Вујанић, објашњава да постоји пет узрока саобраћајних незгода. Најчешћи су непажња и погрешна процена, који су веома јасни сами по себи, а ту је и неспоразум учесника, који Вујанић илуструје следећим примером: један возач махне другоме како би му дао знак да стане, а овај то протумачи као да га први возач пропушта; обојица крену и дође до судара.
Грешка у управљању јесте четврти узрок, а тек пети је виша сила - одрон на путу, пробушена гума током вожње, или неки други догађај на који возач не може да утиче нити да га предвиди.
Дакле, од пет могућих узрока саобраћајне незгоде, четири се заснивају на људском фактору, а само један узима у обзир техничке околности, возило и пут, што је јасан одговор на упрошћено питање "ко је крив".
- Статистике показују да је око три одсто, а не више од пет одсто, узрочник саобраћајне незгоде неисправно возило. Сада се посвећује пуно пажње техничкој исправности, технички прегледи су постали ригорозни - каже Вујанић.
ТУЖНА СРПСКА СТАТИСТИКА: Сваке године око 200 беба буде остављено из разних разлога, а један ДОМИНИРА
ОД 1. СЕПТЕМБРА НИШТА НЕЋЕ БИТИ ИСТО: Велика промена чека ђаке, повлашћени биће једино МАТУРАНТИ
Читава земља у ПАКЛЕНИМ ВРУЋИНАМА: Срби, објављено хитно упозорење ДО КРАЈА АВГУСТА!
С друге стране, када су у питање незгоде које су настале услед лошег пута, статистички оне носе мање од једног процента, што, сматра професор, није тачно. Овај параметар у Немачкој и другим развијенијим европским земљама носи знатно већи проценат, те би се на основу тога могло закључити да су српски путеви бољи од немачких, са чиме се Вујанић не слаже.
- Мора се знати шта се пореди, које су земље у питању и како се у одређеној земљи тај податак води - каже наш саговорник, и додаје да се у земљама у региону статистике обрачунавају на сличан начин као код нас, те да је у том случају могуће правити успешна поређења.
Шта је решење? Како да променимо свест возача да бисмо смањили смртност на путевима, а наша статистика постала попут оне у развијенијим земљама? Вујанић каже даје потребно примењивати "паметније казне".
- Суштина је да се казне подесе тако да сметају ономе ко треба да буде кажњен. Није само новчана казна суштина. Рецимо, за грађане Србије није прихватљива казна забране управљања возилом - каже професор.
То је његов став у случајевима да мора да дође до кажњавања, додаје, а основа безбедности јесте превентива.
- Суштина је образовати људе, информисати путем медија, јер не можемо одрасле људе да ставимо у клупе. Ако објасните да ограничење брзине постоји зато што пешак ког ударите при брзини од 40 на сат има 80 одсто шансе да преживи, а ако га ударите при брзини од 80 на сат нема никакве шансе, онда ће разумети ограничење и поштовати га - закључује Вујанић.
Он, такође, сматра и да је у прошлости постигнут велики напредак по питању безбедности у саобраћају.
- Пре 2001. године смртност је износила 200 на милион људи. Радили смо много и за годину дана, већ до 2002. остварили пад од 30 одсто. До 2014. године је број усмрћених у саобраћају био у сталном паду, а онда је дошло до стагнације.
БОНУС ВИДЕО: СВЕТЛА КОЈА ЧУВАЈУ ЖИВОТ: Помоћу ОВИХ сијалица, Јапан је ДРАСТИЧНО смањио стопу самоубистава
