"Било је то у некој земљи сељака, на брдовитом Балкану ... ": На данашњи дан рођена је ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
Десанка Максимовић рођена је у селу Рабровица код Ваљева, 16. мај 1898 године, а умрла у Београду, 11. фебруар 1993. Била је српска песникиња, професорка књижевности и академик Српске академије наука и уметности.
Десанка Максимовић је била најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах после њеног рођења, Михаило Максимовић је добио премештај, те се породица одселила у Бранковину. У Бранковини је провела детињство, а у Ваљеву је завршила гимназију. Почетком августа 1933. године удала се за Сергеја Сластикова. Није имала деце.
ОВАЈ ДАН ЈЕ ПОСЕБНО ЗНАЧАЈАН: "Породица је ремек-дело природе"
Михаило Миша Јанкетић биће сахрањен у суботу у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу
ТУЖНА СУДБИНА МИШЕ ЈАНКЕТИЋА! Овако је изгледао ПОСЛЕДЊИ СУСРЕТ великог глумца са мајком Милицом
Студирала је на одељењу за светску књижевност, општу историју и историју уметности Филозофског факултета у Београду. Након дипломирања, Десанка Максимовић је најпре радила у Обреновачкој гимназији, а затим као суплент у Трећој женској гимназији у Београду. У Паризу је провела годину дана на усавршавању као стипендиста француске владе. Након што је од септембра 1925. године радила око годину дана у учитељској школи у Дубровнику, прешла је поново у Београд где је радила у Првој женској реалној гимназији (данашњој Петој београдској гимназији). Једна од њених ученица била је и Мира Алечковић, која је такође постала песникиња и блиска пријатељица Десанке Максимовић.
Почетком Другог светског рата је отишла у пензију, али се у службу вратила 1944. и у истој школи остала до коначног пензионисања, 1953.
Путовала је широм тадашње Југославије и имала велики број пријатеља међу писцима и песницима, између осталих и Милош Црњански, Иво Андрић, Густав Крклец, Исидора Секулић, Бранко Ћопић и многи други. 17. децембра 1959. изабрана је за дописног члана Српске академије наука и уметности, а 16. децембра 1965. за редовног члана. У четвртак, 11. фебруара 1993. године, у својој 95. години, у Београду је преминула Десанка Максимовић.
Сахрањена је у Бранковини код Ваљева, у порти цркве Светих арханђела у оквиру културно-историјског комплекса.
Десанка Максимовић је била песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика. Објавила је око педесет књига поезије, песама и прозе за децу и омладину, приповедачке, романсијерске и путописне прозе. Своје прве песме је објавила 1920. године у часопису "Мисао".
Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осећајна. Неке од њених најпопуларнијих песама су: "Предосећање“, "Стрепња“, "Пролећна песма“, "Опомена“, "На бури“, "Тражим помиловање“ и "Покошена ливада“.
Чувши за стрељање ђака у Крагујевцу 21. октобра 1941, песникиња је написала једну од својих најпознатијих песама "Крвава бајка", песму која сведочи о терору окупатора над недужним народом у Другом светском рату. Песма је објављена тек после рата.
Најчешћи мотив у поезији Десанке Максимовић је била љубав и њена реч, однос према свету и филозофија су и сами били песничке природе. Многе њене песме представљају позив људима да буду добри, племенити, поносити, постојани, да поштују људе другачијих уверења и начела, мишљења, боја и вера, и да буду строги према својим манама као и према туђим. Од свих вредности у животу она је кроз своје песме посебно истицала слободу, оданост, храброст, доброту и некористољубље.
Прво признање добила је 1925. године наградом за песму "Стрепња" на конкурсу часописа "Мисао“. Десанка Максимовић је добила велики број књижевних награда, међу њима и Вукову (1974), Његошеву (1984), награду АВНОЈ-а (1970), Седмојулска награда (1964), Змајева награда (1958 и 1973), награда "Младо покољење“ (1959). Изабрана је и за почасног грађанина Ваљева. Године 1988. одликована је наградом "Златни венац“ македонских Вечери поезије у Струги у сарадњи са Унеском. Награда се додељује једном песнику годишње за целокупан животни рад.
МИША ЈЕ ИЗА СЕБЕ ОСТАВИО ДОСЛЕДНОГ НАСЛЕДНИКА: Свако вече његовог СИНА гледате у ХИТ серији "Убице мога оца" (ФОТО)
Погледајте ПОСЛЕДЊУ ФОТОГРАФИЈУ МИШЕ ЈАНКЕТИЋА ПРЕД СМРТ: Сви који је виде ПРИМЕЋУЈУ ЈЕДАН НЕВЕРОВАТАН ДЕТАЉ (ФОТО)
ОВО ЈЕ ЋЕРКА МИШЕ ЈАНКЕТИЋА: Лепу Милицу гледате у популарној серији, а нисте знали да је ћерка НАШЕ ГЛУМАЧКЕ ЛЕГЕНДЕ (ФОТО)
Дана 12. фебруара 1993. Влада Србије је донела одлуку да се њено име и дело трајно обележи оснивањем "Задужбине Десанке Максимовић" која додељује "Награду Десанка Максимовић“. Одлука Владе је реализована иницијативом Министарства за културу Србије да Народна библиотека буде оснивач и носилац те институције. Задужбина је основана 19. марта 1993. Оснивачким актом и Статутом назначава се да задужбина треба да "створи услове за трајно очување и неговање успомене на Десанку Максимовић, једног од највећих песника српског језика 20. века".
