Богдан из Чачка имао је 287 кг, а онда је донео одлуку која му је променила живот: Нећете веровати како сада изгледа (ФОТО)

Богдан Спасојевић (33) из места Јежевица код Чачка од малих ногу имао је проблема са гојазношћу. У тинејџерском периоду био је 20 килограма тежи од просека, а у двадесетим годинама почела је екстремна гојазност. Посао којим се бавио, није му био од помоћи да умањи проблем са којим се борио.

Богданова прича је прича упорног човека који је пронашао начин да у својој борби са килограмима победи он, присећа се својих речи "кад си довде дошао, идеш даље".

- Посао је био претежно везан за седење, возио сам камион на релацији Шпанија - Швајцарска, Шпанија - Италија, понекад и Шпанија - Србија. Та екстремна гојазност одразила се баш 2018. године када сам имао удес, у тренуцима када сам лежао неко време. У том периоду, у болници у Чачку био сам 9 дана, а онда на Клиничком центру чак 63 дана, са дијагнозом да ми је екциона фракција срца 21, а испод 30 се не живи, једино решење је било да станем у ред за трансплатацију срца, међутим ништа од тога није било, из болнице сам изашао са најнормалнијим резултатима, при чему сам тада имао 180 кг - почиње причу Богдан за портал Србија Данас.

Пљескавице, сухомеснато, енергетска пића, грицкалице, брза храна - овако су изгледали његови оброци током дана, а већину времена је проводио у камиону током вожње.

Богдан је открио и тренутак када је одлучио да тако више не може да живи и када је себи рекао да је доста.

- Не можеш да седнеш у ауто нормално, да уђеш у кабину трактора, не можеш да вежеш појас, колики год ауто да купиш, мали ти је. Погледаш фотографију где си са 20 другова, на тој фотографији само видиш себе, пошто заузимаш пола простора. Хиљаду ствари постоји које указују да си претерао. Након тога сам почео да тренирам, да се храним здравије, али онда се десио други удес који сам имао у Чачку  где сам два и по месеца могао да направим тек неколико корака по пет минута уз несносне болове - прича Богдан.

После све муке коју је прошао, овај Чачанин је направио корак који му је променио живот. Одлучио је да уради операцију желуца у једној специјализованој клиници у Турској, а на пут је пошао са братом.

Не пориче колебања која су се јавила пред саму операцију и страха од онога што га очекује након буђења.

- Након свега тога, решење је била операција. Другог августа 2021. године су ме оперисали, последњи пут сам се мерио 2012. године када сам имао 143 кг, а до дана операције угојио сам се још 144 кг.

Кроз смех, Богдан објашњава да Клиника која је специјализована за гојазност није имала вагу за њега, већ су га измерили на оној која прима намирнице у кухињи.

Како наводи Богдан, већ два дана после операције, искористио је прилику да крстари Босфором, иако признаје да је претрпео несносне болове у првих пет сати након буђења.

И поред јако ригорозног плана исхране који га је сачекао, он наводи да је чак 85% тога прекршио.

- Забрањена је цигарета у првих 6 месеци, ја сам је запалио након два дана, забрањена је кафа у наредних 6 месеци, ја сам је пио у Београду на аеродрому, антибиотике сам поклонио људима, ништа од тога нисам користио. Оно што је додатно иронично у целој тој ситуацији јесте прослава мог рођендана, десет дана нако што сам стигао у Србију, породица и пријатељи сачекали су ме са богатом трпезом, на столу и јагње и прасе, сажвакао сам само да осетим укус, али нисам прогутао - уз смех се присећа Богдан Спасојевић.

Ипак, Богдан је био строг према себи, присећајући се пута који је прошао, два месеца после операције, стао је на вагу са 247 кг, шест месеци након операције, имао је округло 200 кг, а тачно на други август, годину дана након боравка у Турској, вага је показала 164 кг.

- Од тада се нисам мерио, али по стварима знам да сам још смршао, можда килажа није отишла драстично ниже, али обим и те како јесте, објашњава Чачанин показујући на панталоне по којима види промену.

Богдан наводи да је осећао глад у глави у неким моментима, и да лаже ко год каже да није тако.

- 28 дана без тврде хране, на јогурту, воћним соковима и бистрој супи, имао сам осећај да ми зуби испадају један по један, самим тим ти у глави није добро. Ниједна намирница ми није сметала након операције, нити сам имао икакве мучнине, а прва ствар коју сам појео, био је смоки - наводи он.

Богдан и даље упорно ради на губитку килограма, на друштвеним мрежама скреће пажњу на све учесталији проблем гојазности, уз то прича и о процесу кроз који је прошао и личном искуству.

- Јављају ми се људи за савете, али не могу ја никоме да кажем шта да ради са својим животом, могу да кажем само на основу свог искуства – опериши се, бићеш добро. Много је одрицања и бола, али хвала мојој породици, пријатељима и девојци који су били уз мене - завршава Богдан своју причу.

Србија Данас