БОЛИ НАС И ДАЉЕ! Прошло је 17 година од стравичног погрома Срба на Косову
Болних 17 година је прошло од када је Србима на Косову и Метохији учињено велико зло.
Март је месец који памтимо по дивљаштву Албанаца, спаљеним црквама и српским кућама. Месец у којем је извршен погром српског цивилног становништва на Косову и Метохији који су организовали ОВК и албански екстремисти.
ПРИПРЕМИТЕ СЕ ЗА ХЛАДНО И КИШНО ВРЕМЕ: Познато када нас очекује промена и када нам стижу пролећне температуре
ЗБОГ ЋЕРКИ ЈЕ ПЕШАЧИО 16 КИЛОМЕТАРА, И ОПЕТ ЋЕ: Ђорђе по којем је снимљен филм "Отац" не одустаје од борбе за мезимицама
АЛАРМАНТНО УПОЗОРЕЊЕ! Срби масовно користе ОВАЈ ЛЕК да излече корону, а не знају да могу УГРОЗИТИ ЖИВОТ
Овим стравичним догађајима, претходила су бројна убиства, отмице и уништавања имовине, у присуству међународних снага, које нису адекватно реаговале.
Од 17. до 19. марта 2004. године протеран је велики број Срба и другог неалбанског становништва, спаљене су њихове куће и оскрнављени су српске културно-историјски споменици. Више од 4.000 људи изгнано је из својих кућа, погинуло 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане. Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. Око 935 српских, ромских и ашкалијских кућа је спаљено и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села.
ЛАЖНЕ ОПТУЖБЕ
Непосредан повод за извршење стравичног погрома је било објављивање вести о дављењу тројице албанских дечака у реци Ибар, у селу Чабра, у српској општини Зубин Поток, за чију су смрт албански и светски медији најпре окривили Србе из суседног села Зупче.
Према њиховој верзији догађаја, четворица дечака су 16. марта 2004. године бежећи од паса и деце из суседног српског села Зупче, упали у реку Ибар и тројица од њих су се удавили, а само један је успео да се домогне обале.
Током ноћи су пронађена тела двојице дечака. Међутим, случај још увек није био истражен и за оптуживање није било доказа. Каснијим истрагама УНМИК полиције утврђено је да су ови наводи били нетачни, те да на основу понуђених доказа није постојала основана сумња о почињеном кривичном делу од стране било ког појединца или појединаца. Портпарол УНМИК-а, Нериџ Синг је изјавио да су после трагедије преживели дечак био под притиском албанских медија и политичара да оптужи Србе из суседног села Зупче. Потпарол УНМИК-а, Дерек Чепел је демантовао да су два дечака страдала бежећи од Срба, и оценио да је насиље било планирано.
И поред осуда погрома, главни организатори су остали некажњени, узроци недовољно истражени, жртве и последице се игноришу, чак се и јавно оправдавају, а исељавање неалбанског живља са Косова и Метохије се наставља до данас.
