Бруцоши, ПАЖЊА! Ове године више смерова и ЈЕДАН НОВИ ФАКУЛТЕТ

Будућим бруцошима ове године су на располагању нови смерови, измењене квоте, различите школарине, али и нови државни факултет!

За разлику од школске 2017/18. године, коју је обележило повећање квота за ИТ студије на државним факултетима широм Србије, промене најављене за 2018/19. годину прилично су шаролике.

Универзитет у Београду ове године је предложио нешто више места него лане, 9.506 буџетских и 5.480 самофинансирајућих. Матурантима који желе да упишу Економски, али и студентима прве године овог факултета на располагању су три нова смера, који се бирају при упису друге године: Пословна информатика, Пословна анализа и консалтинг и Економија и финансије.

Туга до неба: Преминула млада новинарка из Новог Сада Марина Ковачев (28)

Школарине на београдским факултетима углавном остају исте, једино ће на Математичком факултету бити повећања за 6.000 до 12.000 у зависности од смера.

С друге стране, Универзитет у Новом Саду предложио је упис 9.343 студента, што је око 287 мање него лане. Економски факултет смањио је квоту за самофинансирајуће студенте са 414 на 303, Правни са 703 на 603, док Академија уметности прима 26 студената више него у претходној години. Међу новим студијским програмима за основне студије, за које се очекује да буду акредитовани до почетка нове године, јесу Енглески језик и књижевност са другом страном филологијом (Филозофски), Међународна и европска економија и бизнис (Економски), Геодезија (Грађевински).

На Техничком факултету "Михајло Пупин" школарина је 80.000 динара, 5.000 више у односу на прошлу годину, а на Факултету техничких наука школарина је повећана са 90.000 на 120.000 динара.

Ипак, само Универзитет у Нишу може да се похвали новим факултетом.

- У односу на школску 2017/18. на Универзитету у Нишу отворен је нови факултет, Пољопривредни факултет у Крушевцу, на којем ће школске 2018/19. будући студенти моћи да конкуришу за 120 места на буџету и за 30 места на самофинансирању у оквиру програма основних студија – истиче проректор Универзитета у Нишу проф. др Властимир Николић и додаје да школарина износи 60.000 динара.

Он каже да је Филозофски факултет у процесу акредитације новог програма за основне студије, Немачки језик и књижевност, који ће моћи да упише 20 буџетских и 10 самофинансирајућих студената. Једина промена у висини школарине у односу на прошлу годину је на Факултету уметности, где је 20.000 нижа и износи 120.000 динара. Сенат Универзитета у Нишу предвидео је упис 3.308 буџетских и 1.725 самофинансирајућих студената.

ЛЕТО НАМ ЈЕ СТИГЛО РАНИЈЕ: У Србији данас претежно сунчано и топло, до 30 степени

Нешто мање индекса припремио је Универзитет у Крагујевцу - 2.539 студената на буџету, као и 1.141 самофинансирајући. Школарину је за око 20 одсто повећао Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву, а за око 10 одсто Факултет техничких наука у Чачку. С друге стране, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу смањио је износ школарине на појединим смеровима за 20-30 одсто.

- Акредитован је студијски програм Психологија, који заједнички реализују Факултет медицинских наука, Природно-математички факултет, Факултет педагошких наука и Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу и може га уписати 30 студената – истичу са Универзитета.

Предлог је и да се на Универзитету у Приштини упише 1.778 буцоша, од чега 1.134 на буџету.

- Школарине се неће мењати и убедљиво су најниже. Рецимо, на Пољопривредном факултету она је 18.000, на Економском 60.000, за медицину 70.000 – кажу са овог Универзитета.

Државни универзитет у Новом Пазару предложио је 679 буџетских и 290 самофинансирајућих места, а школарине, у зависности од департмана, и ове године износе 50.000 и 60.000.

- Квоте су повећане од четири до највише буџетских места за студије Информатике и математике, Грађевинарства, Архитектуре, Биологије и Психологије, а ове године нисмо предвидели упис на студијским програмима Аудио и видео технологије и Ликовна уметност – кажу са Државног универзитета.

Представници Географског, Биолошког, Факултета безбедности и Филолошког факултета у Београду и министар просвете Младен Шарчевић потписали су крајем марта Споразум о решавању просторних капацитета и услова рада, када је речено да ће они имати приоритет у прерасподели постојећег простора, али и изградњи нових објеката. Споразумом се предвиђа да Географски и Факултет безбедности заједно испуне зграду у новобеоградском блоку 67, док се као могуће решење за Биолошки факултет помиње зграда Урбанистичког завода. Исељењем ових факултета повећао би се број расположивих квадрата Филолошког факултета за око 3.000.