ЧОЈСТВО И ХЕРОЈСТВО ЗА СРПСКИ НАРОД: Откривено зашто је прерано преминули руски јунак дошао да се бори за КиМ
Алберт Андијев, чувени добровољац из Јужне Осетије који се током 1999. године борио раме уз раме са српским војницима на КиМ, преминуо је од последица ковида у болници у Батајници.
Андијев је уочи 20. годишњице бомбардовања описао детаље борбе против албанских терориста.
"ВИ СТЕ ВЕЛИКИ СРБИ..." Алберт се борио на КиМ 1999. године, али најважнију битку је ИЗГУБИО - ове речи нам је оставио у аманет
У БАТАЈНИЦИ УМРО ЧУВЕНИ РУСКИ ДОБРОВОЉАЦ: Храбро се борио на Космету, изгубио битку са короном (ВИДЕО)
ГЛАВНИ ГРАД БЕЛЕЖИ ПАД БРОЈА ЗАРАЖЕНИХ! Ово су градови који прате престоницу на црној листи
- Није ме бринуло да ли ћу погинути. Битно ми је било да будем на правој страни, а 1999. борио сам се на страни истине, на страни народа који је бранио своје. Косово и Метохија, то је земља која припада Србији! Данас бих урадио исто, раме уз раме са храбрим српским војницима - навео је Алберт.
Након доласка у тадашњу СРЈ распоређен је као снајпериста у 549. моторизованој бригади, а из рата је изашао како војни инвалид 100 одсто.
- Тог 5. маја код Суве Реке погођен сам у око... Муњевито сам размишљао. Снајпер сам пребацио на друго раме, језиком сам обрисао нишан од крви и наставио да пуцам. Осетио сам да губим свест, некако сам се подигао, а тада сам добио и други метак у руку. Саборци су ме брзо ставили на шаторска крила и однели у позадину - прича Андијев.
Првобитно је лечен у Клиничком центру у Приштини одакле је изашао без допуста лекара и пошао на положај, али је наишао на саборце из јединице, који су га одвели у Београд да настави лечење.
- Нисам могао да лежим у кревету док се моји боре. Гинуло се... Проналазили смо тела погинулих сабораца. Било је тешко. Борци су плакали јер нико није од гвожђа. И ја сам плакао кришом. Било је и оних којима нисмо видели сузе, али боље сузе него суви плач - присећао се храбри Рус.
Андијев закључује да је херој онај који је својој земљи дао све, па и живот.
- Војници су током рата одлазили у цркве и светиње. Молили смо се. То нам је давало снагу, духовни мир, ако имаш тај мир у себи, јачи си. Најтеже ми је пало наређење да се повлачимо. Никоме не желим да доживи пораз без пораза - каже Андијев.
Након рата остао је да живи у Србији
Оженио се Власотичанком, добио је сина Лазара, кога је назвао по чувеном српском владару. Дуго су живели у Власотинцу, а након неколико година су се преселили у Београд.
- Рекао сам свом сину "Сине мој, твоја судбина ће бити тешка, никада нећеш смети да волиш Русију више од Србије и нећеш смети да волиш Србију више него Русију, мораћеш их волети подједнако" - рекао је на 20. годишњици бомбардовања Андијев.
