Чувар некадашњег грађанског живота Књажевца: У кући Аце Стојановића као да је време стало (ФОТО)
Музеј града у кући Алексе Аце Станојевића је један од објеката у саставу Завичајног музеја у Књажевцу.
Да ли сте чули за кућу Аце Станојевића у Књажевцу која је данас велико културно добро нашег народа, али и место по коме је ова слатка, мала, природом ушушкана варошица позната?
Ово је кућа у којој као да вас чекају да седнете и попијете праву, јаку и квалитетну домаћу кафу из старог и добро очуваног порцелана док проматрате историју, културу и наслеђе о коме се много говори и ван граница наше земље, а које бројне туристе оставља без даха.
Два кључна пројекта пред Новим Садом: Еколошка борба донеће зеленију будућност грађанима (ФОТО/ВИДЕО)
Вожња поред Бегеја, али и градским улицама: Зрењанинцима обезбеђена субвенција, али и еколошкији транспорт (ФОТО)
За зелене оазе којима ће се дивити туристи: У овом граду на Бегеју све је спремно да озелени (ВИДЕО/ФОТО)
Музеј града у кући Алексе Аце Станојевића је један од објеката у саставу Завичајног музеја у Књажевцу. Ова кућа једног од оснивача Народне радикалне странке и кума Николе Пашића, веома је посећена јер је аутентична, грађена почетком 20. века и унутрашњост је испуњена предметима који на најлепши начин сведоче о времену грађанске културе у Књажевцу.
Историја бележи да је Алекса Аца Станојевић један од најзначајнијих историјских и политичких личности књажевачког краја. Рођен је 29. септембра 1852. године у Књажевцу, од оца Милоша и мајке Лозане. По занимању је био штампар док је у политичком животу Србије познат као један од оснивача Народне радикалне странке 1881. године и противник режима Милана Обреновића. Важио је за трезвеног и умног политичара кога су противници уважавали због одмереног и тактичког држања. Оптужен је за учешће у Тимочкој буни 1883. године због чега је осуђен на смрт али се спасио пребегом у Бугарску. Такође је учествовао у Чебинчевој афери 1894. године и осуђен је на три године затвора, али је помилован већ наредне године. Уз свог кума Николу Пашића, био је најистакнутија личност Народне радикалне странке која је од Мајског преврата 1903. године до 1918. готово непрекидно била на власти. За то време више пута је биран за народног посланика и председника Народне скупштине. После смрти Николе Пашића 1926. године изабран је за председника ГО и вођу странке. У току немачке окупације Аца Станојевић је одбио да сарађује са окупаторима и због тога га је 1945. Маршал Тито примио у Бели двор као истакнутог и некомпромитованог политичара и борца за људска права. Живео је до 1947. године, а сахрањен је у Књажевцу уз све државне почасти.
Његова кућа у Књажевцу данас је музеј захваљујући Бранислави Марковић (1903-1983) која је поклонила кућу за живота музеју и свом Књажевцу.
Више о самом музеју, али и улагањима кроз године како би постао оно што данас јесте, место у коме време као да је стало, место које враћа у прошлост у сваком смислу те речи, говорила је кустос-етнолог Јелена Куртић која на самом почетку разговора истиче да је Музеј града Књажевца само један део, од три објекта, који се налази у оквиру Завичајног музеја.
- Овај музеј се налази у кући Аце Станојевића која је саграђена на његовом породичном имању. Кућа је грађена од 1902. до 1912. године по пројекту грађевинског предузимача из Беча Јована Фоглера. Кућа је грађена као објекат са две етаже, као слободан објекат са богатом фасадном пластиком и богато декорисаним дрвеним тремом - објашњава Јелена Куртић и додаје:
- Оно што је разликује од осталих кућа у овом делу града и генерално у Књажевцу је то што она није извучена на регулациону линију улице већ има ту башту, а због богате фасадне пластике одаје утисак да је попут вила у Италији - рекла је кустос-етнолог музеја Јелена Куртић.
Кућа Аце Станојевића проглашена је спомеником културе 1983. године, а како Аца Станојевић није имао потомке, он је кућу оставио у наследство човеку који се последњих година живота Аце Станојевића бринуо о њему, док је последње наследница, Бранислава Марковић, још за живота кућу поклонила граду, односно музеју.
- Након тога уследили су различити радови на самом објекту па је кућа званично отворена за посетиоце 1989. године. Још од тада, у горњој етажи, имамо сталну поставку углавном етнолошког материјала коју је урадила колегиница Душица Живковић, где се налазе предмети који су припадали Аци Станојевић као што је салонска гарнитура, спаваћа соба, трпезарија, радни сто, столице и друго - објашњава Куртић и додаје да је један број предмета добијен од старих породица из Књажевца како би се у музеју илустровао амбијент једне градске куће с краја 19. и почетка 20. века.
- У доњој етажи, још од самог оснивања, тај простор је формиран као галеријски простор па су се ту одржавала грађанска венчања. Неколико година касније тај простор није имао функцију, до ове године, када смо га поново отворили и дали му мало другачију намену - објашњава кустос-етнолог и истиче да се и у доњој етажи налази изложбени простор грађанског намештаја који је хронолошки поређан са предметима који потичу средином 19. па све до краја 20. века.
Оно што је специфично и што овај објекат дефинитивно издваја од осталих музеја широм Србије јесте осећај који посетилац доживи при самом уласку у кућу и коментари "овде као да је време стало".
- Овде је заиста време стало. Поставка је тако урађена да, као да неко и данас живи овде. Осећа се дух прошлог времена - истиче Јелена Крунић.
Када је реч о туристичкој посећености, Јелена Куртић истиче да музеј посећује пуно људи, пре свега мештани, на шта су посебно поносни, али и екскурзије, како основне, тако и средње школе, који чак имају часове из историје баш у музеју, али и велики број страних туриста.
Као један од значајнијих пројеката на коме се тренутно ради издваја се пројекат који је са радом почео још прошле године, а то је уређење доње етаже куће.
- Прво смо радили адаптационе радове док нисмо дошли до финалних радова где смо изложили све предмете, конзервирали их и увели нови интерактивни Кутак који смо посветили нашим најмлађим посетиоцима, али и одраслима како би могли да упознају живот у самом граду кроз разне фотографије и предмете који се налазе у изложбеном простору - истиче кустос-етнолог Јелена Куртић.
Пројекат је финансиран из буџета Града Књажевца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
