СИМБОЛ НОВОГ ВРЕМЕНА: Ова импресивна грађевина налази се у Србији и представља ГРАДИТЕЉСКО ЧУДО
Мост "Врла" код Владичиног Хана с правом носи епитет „поноса Србије“.
Врла је река у Пчињском округу, на југоистоку Србије, десна је притока Јужне Мораве и на њој се налазе четири хидроелектране. Ови подаци углавном су били познатији људима из тог дела наше земље, све до тренутка када је на јужном краку Коридора 10 отворен и велелепни мост који прелази преко Врле.
Мост на реци Врла је део Коридора 10, који је један од најважнијих паневропских саобраћајних коридора који пролазе кроз нашу земљу повезујући Аустрију, Мађарску, Словенију, Хрватску, Србију, Бугарску, Македонију и Грчку.
Поред регионалне повезаности, овај коридор повезује и градове и општине у Србији као што су Ниш, Лесковац, Владичин Хан, Врање, Бујановац и Прешево.
Траса ауто-пута кроз Грделичку клисуру дужине 26,3 километра, уједно и најтежа деоница јужног крака Коридора 10, има два тунела (Предејане и Манајле) укупне дужине 2.808 метара, као и 36 мостова укупне дужине 5.798 метара.
Међу њима је и мост "Врла" код Владичиног Хана, који је одмах понео епитет „понос Србије“.
Ноћу изгледа спектакуларно због расвете која је постављена на свих 13 стубова, од којих највиши има чак 62 метра, а дужина моста је 644,40 метара, што је захтевало најпрецизнију технологију и системе градње.
Мост "Врла" је уједно најдужи и највиши мост на јужном краку Коридора 10. Направљен је на 14 распона од по 45 метара, које савладава укупно 140 носача, а сваки од њих тежак је 87 тона. На изградњи овог моста радило је више од 50 радника.
Изградња ауто-пута кроз Грделичку клисуру је најкомпликованији пројекат код нас, али и у Европи, због геологије. За изградњу овог дела Коридора 10 утрошено је 250.000 тона асфалта, а да би путари могли да пробију пут, уклоњено је и 650.000 кубика камена из Грделичке клисуре и изграђено 15.146 метара потпорних зидова. Укупна дужина изграђених косина износи 7.500 метара. Пробијено је и 1.500 метара потпуно нове пруге кроз Грделичку клисуру и изграђено 800 метара новог магистралног пута, као и две нове петље, код Предејана и Владичиног Хана.
Коридор 10 завршен је после 50 година и његов завршетак означава крај једног великог посла, завршено је оно што је деценијама уназад био један од горућих проблема, па се сада и грађани Србије могу похвалити квалитетним и безбедним саобраћајницама.
Ово су још неке од значајних улагања Републике Србије у инфраструктуру у последњих неколико година:
Обновљен Жежељев мост - после 19 година поново краси Нови Сад
Железнички саобраћај преко новог Жежељевог моста успостављен је 19 година од рушења старог моста у НАТО бомбардовању, 23. 4. 1999. Путнички саобраћај је пуштен 1. септембра 2018. године.
Моравски коридор: најшири ауто-пут у потпуности дигитализован
Србија ће завршетком радова на коридору Е-761, од Појата до Прељине, у дужини од 112 километара, добити најшири ауто-пут и први који ће бити потпуно дигитализован: од Чачка до Ниша стизаће се за највише 90 минута, а од Краљева до Ниша за 75 минута. Дуж целог ауто-пута су оптички каблови, те ће грађани, поред интернета, имати И разна обавештења о саобраћају, гужвама, важним објектима и друго. Моравски коридор спојиће аутопут Београд–Ниш, са ауто-путем „Милош Велики“.
Ауто-пут биће приступачнији становницима градских општина
Деоница је практично део постојећег ауто-пута, али је грађевински веома захтевна јер пролази кроз насељено подручје Београда. Омогућиће да се возачи из Војвођанске улице и Јурија Гагарина на Новом Београду директно укључе на ауто-пут „Милош Велики“, уместо досадашњег уласка преко дела ауто-пута Београд–Загреб. Градска магистрална саобраћајница Нови Београд – Сурчин имаће по 3 траке у сваком смеру, разделни појас од 5 метара, пешачке стазе широке 2 метра И бициклистичке стазе.
До Црне Горе за 2 сата и 45 минута: Србија убрзано гради свој део ауто-пута који ће спојити Београд и Бар у Црној Гори
Када аутопут буде завршен, оствариће се скоро незамисливо: за 2 сата и 45 минута стизаће се од Београда до црногорске границе. Изградња аутопута Београд – Јужни Јадран не доприноси само економском развоју друштва, већ И зауставља негативне демографске трендове. Боља повезаност неразвијених и девастираних подручја са развијеним деловима Србије, уз краће време путовања, мање путне трошкове и већу безбедност у саобраћају, омогућиће боље услове живота локалног становништва, развој предузетништва И већи животни стандард.
