Да ли ваше дете размишља о самоубиству? Пажња, неки од следећих знакова могу указати на суицидне намере
Неки први знаци су повлачење у себе, изолација, престанак дружења са досадашњим пријатељима
Вест да се Хитној помоћи у Београду за једну ноћ јавило петоро уплашених родитеља јер су њихова деца, старији тинејџери, претили да ће се убити, забринула је јавност.
НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ МИНИСТАРСТВА ЗДРАВЉА: Регистровано још 120 позитивних на корона вирус, једна особа преминула
У ПАРАЋИНУ ОСВАНУО БИЛБОРД СА ТРАМПОВИМ ЛИКОМ: Грађани послали подршку америчком председнику уз речи из култног филма (ФОТО)
ПОДИГНУТА РАМПА ЗА СРБЕ! Грађани ће моћи у још једну државу без ПЦР теста, али ОПРЕЗ!
Лекари кажу да је то апел младих људи, да тиме траже помоћ, а да је то начин да скрену пажњу на себе, јер немају емоционалну подршку и разумевање околине.
Проф. Мирјана Јовановић, директор Клинике за психијатрију КЦ Крагујевац, каже да постоји више фактора за аутодеструктивно и суицидално понашање код младих и да су то различити проблеми у друштву, социјални проблеми међу вршњицима, вршњачко насиље.
Појашњава да разлог може бити и породична проблематика - развод родитеља или сталне свађе, разне врсте физичког или сексуалног насиља, злоупотреба психоактивних супстанци, проблеми са здрављем.
Промене у понашања могу да укажу да млада особа размишља о самоубиству. Неки први знаци су повлачење у себе, изолација, престанак дружења са досадашњим пријатељима, аутодеструктивна ризична понашања.
Суицидалне намере, наводи наша саговорница, испољавају се и кроз нека интересовања на интернету као што су трагање за лековима којима човек може да се убије, оружје. Знак могу бити и екстремне промене расположења, честе приче о смрти, изјаве као што су ''волео бих да сам мртав'', ''боље да се нисам ни родио".
- Аларм родитељима треба да буде и уколико се догоди да дете поклања другима своје личне ствари које су му посебно драге без посебног разлога, затим изражавање беспомоћности или осећај да смо заробљени, да нема излаза из тренутне ситуације, промена неког обрасца исхране, обрасца спавања - појашњава Јовановић.
Нека деца од 14 до 20 година почињу да конзумирају алкохол и психоактивне супстанце. Последње истраживање, рађено међу средњошколцима, показало је да је 25 одсто тинејџера пробало марихуану, док је осам одсто редовно користи. Неку другу дрогу, пробало је 10 одсто средњошколаца, а један одсто је редовно користи.
Јовановић појашњава да код старијих адолесцената није довољно развијено аналитичко мишљење о последицама таквог понашања.
- Они обично нешто ураде па кажу нисам ни размишљао до чега може да доведе. Једноставно у мозгу аналитичко мишљење није развијено до краја. Са једне стране су бурне емоције, са друге стране немогућност да се сагледају све последице и у том расколу, у тој фрустрацији настају идеје о самоубиству - наводи она.
У САД постоје истраживања која показују да су самоубиства међу тинејџерима на другом месту као узрок смртности. У Србији нису рађена истраживања те врсте, али се претпоставља да је слична ситуација.
- За родитеље је веома важно и да познају дигитални свет своје деце, да знају шта их интересује на интернету, да прате њихов дигитални живот, да прате шта објављују на друштвеним мрежама, са ким комуницирају, да прате видео игрице које воде ка суициду - појашњава Јовановић.
Подсећа да је 2014. и 2015. године била актуелна видео игрица "плави кит" за коју је потврђено да је довела до 130 самоубистава међу тинејџерима.
Пред родитељима је данас велики и тежак задатак, јер морају да познају много тога, да разумеју како изгледа анксиозност, депресија, да прате дигиталан живот своје деце, да се разумеју у технику, каже Јовановић.
- Чим се уоче промене важно је потражити помоћ од психијатра, психолога. Добар пут је да прво школски психолог поприча са дететом, па тек онда да потражи помоћ даље, клиничког психолога и психијатра - навела је она.
Велики проблем је, како каже, што у Србији нема довољно дечјих психијатара - свега четрдесетак.
- У Крагујевцу има само један дечји психијатар што је мало. Имате психологе који могу да помогну . Адултни психијатри(за одрасле) могу да се позабаве узрастом од 16 до 18 година, међутим испод 16 година то је посао дечјих психијатара. То је посао пред државом да тај проблем решава у будућности - закључила је она.
