ДАН КОЈИ СРБИЈА И СВЕТ НИКАДА НЕЋЕ ЗАБОРАВИТИ: 11. новембра тачно у 11 часова окончан је Први светски рат (ФОТО)
Датум 11. новембар слави се у свим земљама које су потписале споразум.
Када су 11. новембра 1918. године у 11 сати у Француској, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у граду Компјењу, силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат, тај дан се обележава као Дан примирја.
Дан капитулације Немачке у Првом светском рату је државни празник у Републици Србији који се обележава 11. новембра.
Овај празник се у нашој земљи прославља од 2012. године. Пре тога се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од 2005. године.
ЊЕГОВА СМРТ ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ МИСТЕРИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Човек који је ухапсио генерала Дражу
ПЕСНИК БОЛА И ПОНОСА: Милутин Бојић написао је "Плаву гробницу", али и писмо девојци пред смрт које открива сву трагедију песника
ПОТРЕСНА ПРИЧА О ТИТОВОЈ ПРВОЈ ЉУБАВИ: Ко је била прелепа Рускиња која је залудела Јосипа Броза?
После потписивања примирја, настављени су преговори о условима мира. Они су договорени Версајским миром, потписаним 28. јуна 1919. године. Тим догађајем и званично је окончан Први светски рат.
Према речима историчара Данила Шаренца 11. новембар је прича о грозотама рата. Прича о слави и слободи. Дан мира.
- На тај датум се у краљевини Југославији увек гледало као на дан мира. Сви су имали у породици некога ко је настрадао у рату. Тако да им је тај дан био дан жалости за мртвима, жал за жртвама рата, али и дан радости јер је рат завршен - објаснио је Шаренац.
Оно што је нагласио јесте да је јако битно што славимо 11. новембар, као и остале земље, а не 13. када је београдско примирје.
- Управо тиме показујемо да смо део шире приче и да није у питању "класично Србовање" - закључио је он.
Наталијина рамонда као симбол Дана примирја
Овај цвет узет је као главни мотив за Дан примирја управо због своје вишеструке симболике.
У ботаници је ова биљка позната као цвет "феникс" јер и када се потпуно осуши, уколико је залијете, може оживети. Њено "поновно рађање" повезује се са чињеницом да је и Србија успела да "стане на ноге" након исцрпне борбе.
Наталијина рамонда добила је име по краљици Наталији Обреновић.
Углавном расте на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште славне битке у Првом светском рату где су се борили наши војници под командом војводе Живојина Мишића.
Ову биљку је открио доктор Сава Петровић у околини Ниша још давне 1884. године. Спада у угрожену врсту у нашој земљи и чува се у Ботаничкој башти у Београду.
Мотив траке Албанске споменице
Заједно са Наталијином рамондом, амблем Дана примирја сачињава и трака Албанске споменице.
Ова медаљу за спомен на повлачење спрске војске преко Албаније су стекли сви припадници српске војске који су се повлачили преко Албаније у зиму 1915/1916. године.
Прича о вагону
Када је 1918. године потписана, за Немачку, "поражавајућа" предаја, нико није ни слутио да ће чувени вагон 22 године касније бити поново употребљен. И то у исту сврху.
Предају Француске у Другом светском рату Хитлер је, чини се, схватио доста лично. За локацију где ће бити потписана предаја, он је одабрао исто место где се Немачка предала 1918. године.
Он је тражио да се из музеја донесе вагон у којем је 22 године раније потписан мир у Првом светском рату, како би овај пут, на истом месту понижење доживела Француска.
Немачки вођа је чак сео на исто место где је седео француски маршал 1918.
Овај историјски вагон уништен је током савезничког бомбардовања Берлина 1945. године.
Прва српска жртва у рату
Србија је у Првом светском рату изгубила између 1.100.000 и 1.300.000 људи, трећину укупног становништва.
Прва жртва у Првом светском рату у Србији био је један шеснаестогодишњак. Душан Ђоновић био је чиновник Железничке дирекције и четник у чети војводе Јована Бабунског.
Истог дана када је објављен рат, почео је и напад на Београд. Пошто су Сава и Дунав били граница, српска војска је оборила стари железнички мост како Аустроугари не би могли да дођу копном. Управо тада, пале су прве жртве.
Са српске стране је погинуо млади Душан, док се са мађарске стране у води утопио Иштван Балохи.
Последња жртва Првог светског рата
Према историјским предањима, последња жртва Првог светског рата био је канадски војник Џорџ Лоренс Прајс.
Тог, последњег дана рата, Прајс је био на дужности заузимања села Аври. Иако су војници који су били са њим покушали да га одговоре од тога, Војник Прајс је у једном моменту изашао сам на улицу.
Противник није пропустио шансу.
Метак га је погодио у срце у 10 сати и 57 минута. Прајс је умро у 10.58.
Први светски рат је завршен само два минута касније, а овај војник добио је вечну славу. Остао је упамћен као последња жртва рата.
