ДАНАС ЈЕ ДРЖАВНИ ПРАЗНИК Да ли знате који и зашто га славимо?
Дан Ћирила и Методија, односно Дан словенске писмености и културе, државни је празник који се први пут обележити ове године - на данашањи дан, 24. маја.
Овај нови датум постао је државни празник након што је Влада Србије усвојила Предлог закона о допунама Закона о државним и другим празницима у Републици Србији.
- Овим празником обележаваће се Дан словенске писмености и културе, коју су утемељили словенски просветитељи Ћирило и Методије, оснивачи словенске књижевности и творци првог словенског писма - глагољице - саопштено је раније из Владе.
Иако се слави, нови државни празник обележиће се радно, односно радни је дан, а иницијатива је потекла од Министарства културе, а на предлог Владе доставило Министарство за рад.
Цртице из историје о Ћирилу и Методију
Ћирили о Методије били су два брата, рођена у Солуну, у кући знаменитих родитеља. Старији брат Методије провео је као офцир десет година међу Словенима и тако научио словенски језик.
По повратку у Грчку замонашио се, а мало после тога придружио му се и млађи брат Кирило. У Цариграду су саставили словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру Христову, а умноћене црквене књиге давали су свештеницима који су наставили рад на просвећивању.
Гест наставнице из Пирота дигао Србију на ноге: Друштвене мреже брује због поруке коју је послала
КОНАЧНО ЗАКОН О ВАНТЕЛЕСНОЈ: Донори само 1 на 1, моћи ће да дају материјал само једном пару или жени без партнера!
ЗАВЕРА ХРВАТСКЕ И ВАТИКАНА! Нестала белешка са ТАЈНОГ СУСРЕТА Тита и усташког викара Степинца
На Папин позив стигли су у Рим где се Ћирило разболео и умро 869. године. Методије се вратио у Моравију и наставио ширење вере међу Словенима све до смрти 885. године. Његово дело наставили су његови ученици на челу са светим Климентом и Наумом који су саставили писмо ћирилица.
Празници у Србији
Државни празници у Србији обележавају се као радни и нерадни дани.
Нерадни дани: Нова година, Празник рада, Дан победе и Дан примирја у Првом светском рату, као и верски празници Божић и Ускрс.
Радни дани: Дан духовности, Видовдан, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату и најновији, Дан словенске писмености.
