ДАНАС ЈЕ СВЕТИ АРСЕНИЈЕ СРЕМАЦ: СПЦ слави другог српског архиепископа, ученика Светог Саве
Велики дан у црквеном календару СПЦ
Српска православна црква данас слави Светог Арсенија Сремца, Архиепископа српског и најодговорнијег ученика Светог Саве који се бринуо о аутокефалности СПЦ. Место рођења другог српског Архиепископа смешта северно од Саве и Дунава, између поменутих река, неки спомињу да је то Бингула или Дабар код Старог Сланкамена.
ЦРНИ ПАНТЕР СЕ СЛОБОДНО ШЕТА ШУМАМА ОКО АПАТИНА: Страх се увукао у мештане села Сонта - сви се питају како је дошао у Србију
ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ СЛАВЕ МИТРОВДАН: Према народном веровању, данас никако не треба прекршити овај обичај
ДАНАС СЕ ПОМОЛИТЕ БОГУ: Србима се на данашњи празник ИСПУЊАВАЈУ ЖЕЉЕ, а уколико се поштују ОБИЧАЈИ стиже и БЛАГОСТАЊЕ ЗА ПОРОДИЦУ!
Млади Арсеније "од младости своје" волео је монашки живот, а узор је пронашао у једином православном манастиру у Срему, Свети Димитрије у Сремској Митровици, који се у изворима римске курије означава као "пун монаха Грка" и "легло шизматичких заблуда".
Свети Арсеније Сремац на себе је понео бреме управљања младом српском архиескопијом која је била важна за српски државни и народни живот у средњем веку.
У зборнику Житија краљева и архиепископа српских налази се обимна хагиографија Св. Арсенија, коју је написао Архиепископ Данило ИИ. Како је писац имао за циљ да покаже молитвени и подвижнички лик другог српског архиепископа, у тексту се налази ипак сразмерно мало позитивних историјских чињеница које би говориле о Арсенијевој управи над црквом и црквено-политичком окружењу.
Наследио је "престо архиепископа српских и поморских земаља" 1233. године, на лично заузимање Светог Саве, пошто се овај повукао и отишао на своје друго путовање у Свету Земљу.
Архиепископ Арсеније је подигао Цркву Св. Апостола у Пећи, одредивши је уместо Жиче да буде седиште српске цркве, јер је Жича била сувише изложена нападима непријатељских војски. Заједно са краљем Владиславом старао се око преноса моштију Св. Саве из Трнова у Србију и учествовао је у преносу столице епископа стонских из Манастира Пресвете Богородице у Стону у манастир Св. Петра и Павла на Лиму.
Због болести се повукао са чела српске цркве 1263, а упокојио три године доцније у жичком метоху Црнча, такође на Лиму. Сахрањен је у својој задужбини, Цркви Св. Апостола у Пећи.
