Данас се слави ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ СВЕТАЦА - Прави верник НИКАДА ово неће урадити на Ивањдан, па ни ДАНИМА ПОСЛЕ ЊЕГА!
Српска православна црква и њени верници сутра славе Ивањдан - празник рођења Светог Јована Крститеља. Овај хришћански празник обележава се 7. јула по грегоријанском, односно 24. јуна по јулијанском календару.
Уз Христово и Богородичино, то је једно од три света "рождества" које празнује црква, поред Божића празника Рођења Исуса Христа и Мале госпојине, празника Рођења Пресвете Богородице.
Шест месеци пре свог јављања у Назарету Богородици, првосвештенику Захарији у Јерусалимски храм се јавио анђео Гаврило. Пре него што је објавио чудесно зачеће Богородице, анђео је објавио старици Јелисавети, жени Захаријиној, да ће родити сина. Захарија није одмах поверовао речи анђела Гаврила и остао је нем све до осмога дана по рођењу детета, тада је при обрезивању и давању имена Захарије на дашчицу написао име Јован и проговорио.
Свети Јован је познат и као Претеча, јер је први најавио долазак Исуса Христа и проповедање нове вере. Био је један од пророка јеврејске секте Назарећана, а према хришћанској легенди, крстио је Исуса Христа у реци Јордан.
Обичаји и веровања
Свети Јован се још зове Игритељ, јер се верује да се сунце, када се тог јутра рађа, игра на небу. Заштитник је кумства и побратимства, а кумовао је и Исусу Христу крстећи га у реци Јордан.
У народу постоји обичај да се људи на Ивањдан братиме и куме "по Богу и светоме Јовану" стога што се Јован Криститељ, који је рођен на данашњи дан по старом рачунању времена, сматра узором карактерности и поштења.
У виноградима се ништа не ради. Прави верник никад неће ући у виноград три дана пре и три дана после Ивањдана. Кажу да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Ако верујете, Бог ће вам дати.
Да је овај празник везан за Сунце и његово кретање сведочи и обичај паљења иванданских ватри, које су летњи пандан бадњачким ватрама. Вече пред Ивандан палиле су се лиле и обносиле око кућа, зграда, њива, торова, па чак и око читавог села, чиме се стварао магијски ватрени круг у који не могу да продру зле силе.
Обичај је да се људи купају у реци да вода однесе урок, зли усуд или болест. Уколико је жена имала неколико узастопних побачаја, на дан Светог Јована посећује особе које носе име Стана или Станка. Ако их има више, обилазе сваку кућу, узимају струкове траве из венчића и праве свој венац. Са њим на глави купају се у реци и верују да ће им следећа трудноћа успети.
Ивањдан се може назвати и Девојачким празником, јер је читав низ ритуала поверен девојкама. Један од најважнијих је плетење венчића од ивандањског биља.
Ивањско цвеће (Галиум верум), јарко жуте боје и игличастих листова, омилјено је у нашем народу, а према хришћанској митологији посвећено је Светом Јовану летњем или Богородици (Веселин Чајкановић бележи народно предање да је Богородица, када је хтела да окуми светог Јована, узела киту ивањског цвећа и отишла светом Јовану, поклонила му се кротко и смерно, и замолила га да прими кумство).
У предвечерје Ивањдана (или на сам дан празника, али у зору, пре изласка сунца) девојке и жене су, у поворци, обучене свечано и певајући обредне песме, брале по полјима ивањско цвеће од којих су плеле ивањске венчиће.
Извор: Србија Данас