ДАНАС СЛАВИМО ДВА СВЕТИТЕЉА: Обавезно окадите дом и упалите свећу за здравље најмилијих
Свети мученици Христант, Дарија и преподобни Симеон Дајбабски.
Свети Хрисант је потицао из паганске породице; стекао је добро образовање. Био је јединац син некога великог бољара Полемија, који се преселио из Александрије у Рим. Као син богатих родитеља Хрисант изучи све свјетске школе имајући најученије људе за учитеље. Међу књигама је наишао на оне у којима су пагани говорили о хришћанству. Али младић је желио да чита књиге које су написали сами хришћани. Младић је случајно пронашао књиге Новог завјета. Свето Писмо је просвијетило душу умног младића. Пронашао је презвитера Карпофора, који се скривао од прогона, и од њега примио свето крштење. Послије тога почео је отворено да проповиједа јеванђеље.
Свети Симеон је рођен 1854. године на Цетињу, у доњокрајском братству Поповића као мали Саво. Основно школовање завршио је на Цетињу. Касније се образује у Кијевској Богословији а потом и у тамошњој Духовној академији, надахњујући се животима и подвизима оснивача и преподобних отаца Кијевске Лавре.
У Кијеву је замонашен у рукоположен у чин јеромонаха, а 1888. године враћа се на Цетиње, гдје му је одређена служба Божјег служитеља у манастиру Светог Николе на Врањини, а годину дана касније и у манастиру Острогу, гдје је био и предавач у тамошњој монашкој школи, коју је покренуо Митрополит Митрофан Бан. На основу чудесног виђења, које му је Бог открио, јеромонах Симеон је иницирао градњу цркве на мјесту данашњег манастира Дајбабе крајем 19. вијека.
Остатак свог живота јеромонах Симеон је провео служећи новооткривеној Дајбабској Светињи, а ту га је, као дајбабског јеромонаха, посјетио архимандрит Јустин Поповић, велики српски теолог, који ј,е такође, данашњом одлуком Светог Архијереског Сабора СПЦ, заједноса Светим Симеоном, прибројан Христовим Светитељима. Свети Симеон Дајбабски упокојио се у Господу 1. априла (по Грегоријанском календару) 1941. године. Његове преподобне мошти су откривене на 55. годишњицу од његовог упокојења 1996. године у манастиру Дајбабе, настојањем Његовог Високопреопсвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија, бројног свештенства и вјерног народа, поклоника Дајбабског манастира.
Од тада па до данас, сваке године се на дан старчевог упокојења одржава велики сабор у манастиру Ђабабе. Преподобни Симон Дајбабски је канонизован 29. априла 2010. године, на поподневном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.
Извор: Србија Данас