Данас славимо светог Арсенија Сремца: Ову ствар НИКАКО не смете да заборавите да урадите!

Свети Арсеније је велики јерарх Српске православне цркве и наследник Светог Саве. Родом је из Срема, према народном веровању из Сланкамена.
 

Рано се замонашио и када је чуо за Светог Саву, отишао је код њега. Волео је монашки живот, а узор је пронашао у једином православном манастиру у Срему, Свети Димитрије у Сремској Митровици.

Свети Арсеније Сремац на себе је понео бреме управљања младом српском архиескопијом која је била важна за српски државни и народни живот у средњем веку.

Пред свој други одлазак у Јерусалим, Сава је доредио Арсенија за архиепсикопа српског, 1233. године. После смрти Светог Саве, Арсеније је с краљем Владиславом пренео његово тело из Трнова у Србију.  

У зборнику Житија краљева и архиепископа српских налази се обимна хагиографија Св. Арсенија, коју је написао Архиепископ Данило ИИ. Како је писац имао за циљ да покаже молитвени и подвижнички лик другог српског архиепископа, у тексту се налази ипак сразмерно мало позитивних историјских чињеница које би говориле о Арсенијевој управи над црквом и црквено-политичком окружењу.

Наследио је "престо архиепископа српских и поморских земаља" 1233. године, на лично заузимање Светог Саве, пошто се овај повукао и отишао на своје друго путовање у Свету Земљу.

Архиепископ Арсеније је подигао Цркву Св. Апостола у Пећи, одредивши је уместо Жиче да буде седиште српске цркве, јер је Жича била сувише изложена нападима непријатељских војски. Заједно са краљем Владиславом старао се око преноса моштију Св. Саве из Трнова у Србију и учествовао је у преносу столице епископа стонских из Манастира Пресвете Богородице у Стону у манастир Св. Петра и Павла на Лиму.

Због болести се повукао са чела српске цркве 1263, а упокојио три године доцније у жичком метоху Црнча, такође на Лиму. Сахрањен је у својој задужбини, Цркви Св. Апостола у Пећи.

На овај дан се обавезно помолите Богу јер беседа на овај празник говори о молитви Богу да спасе душу од прашине.