ДАНАС СУ ЛЕТЊЕ ЗАДУШНИЦЕ, ЈЕДНУ СТВАР НИКАКО НЕ ЗАБОРАВИТЕ! Уколико нисте у могућности да је испуните, ево на који начин можете обележити овај празник

Један од обичаја који се упражњава између осталих је посета гробова наших преминулих (ако је то могуће), паљење свеће и остављање такозваних "Даћа" на гробљу и у цркви, обично у виду куваног жита. Многи верују да се овим симболичним гестом на неки начин "храни" душа наших упокојених и да је то дар који њима указујемо.

На гробља се износи жито, вино и свеће, а гробови се окађују и уређују. Духовске задушнице спадају у четири посебне молитвене суботе за умрле. Спомињу се још у 12. веку.

На Задушнице се обилазе гробови и пале свеће преминулима. Такође, моли се за опрост грехова и своје претке, сећајући се својих покојних рођака и пријатеља. У црквама се служи парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе се обилазе гробови најближих, где се упали свећа и чита молитва. Ко не може најмилијима да оде на гроб, свећу запали у цркви.

Свећа је симбол светлости Христове, која треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих.

У источној Србији се верује да свећа упаљена на Задушнице гори све до следећих. Такође, постоји веровање да ако се на Задушнице не упали свећа, мртви ће годину дана бити у мраку. На овај дан се у источним крајевима не ради ништа са вуном, а маказе су затворене, да би и вучје чељусти биле затворене.

У овој недељи се не припрема рухо за невесте и никако се сиротиња и просјаци не терају од гроба који обилазите већ им се да милостиња, мало новца или нешто хране.

Задушнице се обележавају четири пута годишње и увек су суботом - Зимске задушнице су пред Месне покладе, у суботу пред Духове су летње задушнице, Михољске су у суботу пред Михољдан, а јесење, Митровске задушнице у суботу пред Митровдан.

Ове године оне падају на следеће датуме: 9. март - Зимске; 22. јун - Летње; 5. октобар - Михољске;  2. новембар - Митровске (јесење).

На литургију, када пођемо у цркву, треба понети: задусницекувано жито, црно вино, малу свећу која се поставља уз жито, мале свеће за сваке упокојене због којих обележавате задушнице или једна већа свећа за све, напишите списак имена свих ваших упокојених рођака и пријатеља, новчани прилог (свако према својим могућностима). Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино, означава Божје милосрђе којим се лече ране греха. Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету."

После литургије у цркви се служи парастос, а после парастоса се иде до гробова покојника.

Молитва за упокојене

Помени, Господе, оце и браћу, мајке и сестре наше

уснуле у нади на васкрсење у живот вечни,

и све упокојене у побожности и вери,

и опрости им свако сагрешење,

хотимично и нехотимично,

што сагрешише речју, или делом, или мишљу.

Усели их у места светла,

у места свежине, у места одмора,

одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање,

где гледање Лица Твога

весели све од века свете Твоје.

Даруј им Царство Твоје

и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима,

и наслађивање у Твом бесконачном

и блаженом животу.

Јер си Ти живот, и васкрсење

и покој уснулих слугу Твојих,

Христе, Боже наш,

и Теби славу узносимо

са беспочетним Твојим Оцем

и Пресветим, и Благим,

и животворним Твојим Духом,

сада и увек и у векове векова. Амин.

Ако су рођаци, кумови, пријатељи и драги људи сахрањени далеко, па на празник посвећен сећању на њих нисте у могућности да одете на гробље, увек можете отићи у цркву, где се служи помен, потом запалити свећу и изговорити молитву.

Извор: Србија Данас/Телеграф