ДЕЦА ПОСТАЛА ЗАВИСНА ОД ПОРНОГРАФИЈЕ? Родитељи обавезно обратите пажњу ако ваше дете ради ове ствари

Родитељи у Великој Британији остали су у шоку када су сазнали да, према последњем истаживању, дечаци у просеку први пут погледају порно филм већ у 12. години, и да, што је још горе, управо међу тинејџерском популацијом озбиљно расте број зависника од порно клипова, сајтова и филмова.

О томе каква је ситуација у Србији и колико су наша деца на прагу пубертета изложена порнографском садржају говори др Милица Вучуровић, шефица Библиотеке и Одељења за научноистраживачки рад, едукацију и публицистику Института за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут.

Њена докторска дисертација “Категоризација порнографских видео-исечака на интернету: когнитивно-антрополошки приступ” први је научни рад на ову тему у Србији и први рад из области когнитивне сајбер антропологије.

– Тачних података у Србији нема, али граница од 12 година важи и глобално. Порнографски садржаји су сто посто доступни, тако да само од дечије радозналости зависи да ли ће да јој буду изложена. У Србији мање деце има “паметне” телефоне него у развијенијим земљама, али је зато много више сајтова овде доступније, од пиратских до порнографских, каже др. Вучуровић 

У поменутој Британији је чак трећина испитаника, старих између 14 и 16 година, изјавила је да су први пут порно садржајима били изложени и пре своје десете године. Код истраживања студената на колеџима, каже наша саговорница, таква “признања” опадну на шестину испитаника који су порниће гледали пре своје тринаесте године, што је такође велик процента. Питање је, међутим, да ли су старији испитаници “лажно сведочили” током анкете, или се та граница стварно помера наниже са доступношћу мултимедијалних садржаја.

– Једноставније је данас гледати порнографију на свом “паметном телефону” него пре 15 година на рачунару родитеља – појашњава др Вучуровић. – А и сајтови су се променили. Комфорније је директно гледање видео садржаја и потом брисање претраге, него скидање слике и филмова на хард диск, као што је било пре 2010. Наравно, у статистикама које објављују порнографски сајтови, сви корисници наводно имају више од 18 година.

На питање могу ли родитељи уопште да испрате и контролишу садржај који је деци доступан преко мобилних уређаја и компјутера и да ли постоји ефикасан систем заштите, наша саговорница одговара да деца брзо науче да бришу историју претрага, а са “инкогнито” режимом рада претраживача ни празна историја више није индикатор да неко гледа порнографију.

– Најефикаснији начин је логички закључак да дете сигурно не седи сатима и гледа у празну позадину увек када родитељ уђе у собу, након што је пре тога брзо испритискало дугмиће на рачунару – каже др Милица Вучуровић. – Постоје филтери и програми који блокирају садржаје и прате активност где је све приступачно, а и поједини Интернет провајдери могу да доставе листинге.

Прва опција је недовољна, друга ретроактивна, а обе ограничено ефикасне, јер већ у оближњој слободној вај-фај зони или  Интернет кафеу – играоници, чак и ако избацимо паметне телефоне из једначине, та правила престају да важе. Речју, родитељи не могу да испрате и контролишу шта њихова деца гледају преко компјутера или паметних телефона.

С друге стране, законске забране одређених садржаја доводе до обостраних злоупотреба, али и до ефекта „слатког забрањеног воћа“. Уместо блокирања оваквог садржаја,боље је да људи схвате да не требају да губе време на глупости, нарочито ако оне могу да буду и штетне.Према мишљењу наше саговорнице, држава у борби против сајбер зависности, па и оне с порно предзнаком, највише може да помогне класификацијом Интернет зависности и порнографске зависности као дела менталног здравља и класификацијом менталног здравља као дела јавног здравља и примарног здравства.

- Порнографија не сме да буде табу тема – каже др Вучуровић. - Помагањем програма о едукацији о порнографији као културном, а не природном феномену, о штетним утицајима порнографије, али и уклањањем стигме која спречава некога ко већ интензивно гледа порнографију да затражи помоћ, може се доста учинити.
Како каже, друштву је потребна едукација о Интернету као друштвеном феномену, али и подржавање и промоција “породичних вредности”.- Статистички, особе из “фукционалних” породица мање гледају порнографију. Деца нису равноправна с родитељима, нити су увек у праву, и мислим да родитељи морају да учествују у животу детета и пазе да деца доносе исправне одлуке, а ако се ипак деси да деца постану зависници од интернета, или од порнографије на интернету, да брзо и без стида затраже стручну помоћ. Зато стручњаци и постоје – закључује саговорница.

Трудница је добила ТРАГИЧНЕ ВЕСТИ од доктора, а ОВАЈ ПРИЗОР јој је натерао сузе на очи (ФОТО/ВИДЕО)

Британци кажу да привидна слобода избора укида све границе, и да је садржај који је привлачио промиле порно гледалаца сад гледају милиони.- Томе су веома допринели општа глобализација и слободан приступ садржају. Афинитети варирају. Од зебриног оглашавања до копрофагије (конзумирање измета) и (не)скривене педофилије. Постоји шаљива Интернет мема, тзв „правило 34“ - да за све што Вам падне на памет постоји порнографска категорија.

Не постоје ни границе, ни друштвена неприхватљивост на Интернету, “све је за људе”, а и “све је то само игра”. – каже др Милица Вучуровић. - Такав терен охрабрује корисника да “експериментише”, а популарна култура, маркетинг и порнографија утркују се међусобним подражавањем да изненаде кориснике нечим познатим. У питању је диктат медија, а не задовољавање некадашњих потреба.

Како каже др Вучуровић, мало саветовалишта у Србији бави се овим проблемом, а и они тврде да је број зависника који долазе на лечење мањи него у свету.- У саветовалишту “Ентера” процењују да зависника од Интернета у Србији има око 5-7 посто од укупног броја корисника. Углавном се не јављају сами, већ родитељи примете да нешто није у реду. То не значи и да заиста има мање зависника, већ да не траже помоћ. – истиче др Вучуровић. – Симптоми су често провођење више од 11 часова недељно гледајући порнографију, понекад и два до три пута дуже, често праћено другим облицима Интернет или коцкарске зависности.

Осим тога, гледање све екстремније порнографије да би се постигло сексуално узбуђење, осећај беса или емотивне одбачености кад се престане са гледањем порнографије, незаинтересованост за сексуалне односе с партнером или за остваривањем емотивних веза у стварном свету, гледање порнографије да би се „поправило“ расположење (анксиозност депресија итд), али и неуспели покушаји да се одвикне од порнорафије.

Ако се ради о детету, каже наша саговорница, прва станица је психолог или психијатар, у зависности од степена зависности. Где даље и како лечити зависност зависи од особе која се лечи, али као и било која друга зависност, подршка породице је вероватно најважнија. Данас је зависност од Интернета препозната како у свету, тако и код нас, тако да се већина рехабилитационих центара бави и зависношћу од интернета. На жалост, порнографија на интернету није издвојена, тако да се углавном зависници од порнографије на интернету преусмеравају на центре који помажу зависницима од интернета у глобалу.

Трећина овдашњих жена гледа „Порнхаб”

По “Порнхабовој” статистици, у Србији просечан порно гледалац има јасне намере какве садржаје жели да нађе – истиче Милица Вучуровић. - Више је женских регистованих корисника (31 посто) у односу на просек (24 посто), веома се кратко задржавају на појединачним сајтовима којима приступају и прецизно траже име порно глумца уместо категорије. Наводно је најпопуларнија глумица Лиза Ен, а претраге се односе на Србе, старије госпође, мајке, маћехе, полусестре, домаћице. Треба бити помало обазрив са помало сензационалистичким и “пречишћеним“ стилом ових текстова, и треба додати садржаје везане за женске облине, али и насиље и понижавање да би се добила мало реалнија слика.

Садржаји препуни насиља

Резултат једног познатог истраживања је да чак 88 посто “мејнстрим” порнографских садржаја садржи неки облик насиља, а од тога 48 посто сцена садржи вербално насиље. Такође, сексуалне позе глумаца у порно индустрији су оријентисане максималној видљивости и кадру, а заправо су веома неудобне. Када се додају и њихово “глуматање”, екстремни стереотипи, расизам и мизогинија, можемо да закључимо колико је упутно коришћење порнографије у „едукативне сврхе”. Мењају се и сексуалност и перцепција реалности. Корисницима је теже да остваре дугорочне везе, несигурни су у незадовољни сопственим изгледом, имају нереална очекивања од партнера и чешће ступају у сексуалне односе са незнанцима. Такође корисници мисле да су имуни на утицај порнографије.