ХЕРОЈИ СА ВЕЛИКЕ МОРАВЕ
ДЕКА ЈЕ ГРЧЕВИТО ДРЖАО УНУЧАД ДА НЕ ПОТОНУ Пријатељи из Ћуприје мирно су пецали, а онда су на десетак метара даље угледали сцену ужаса: "Не знам шта би било да ми нисмо били ту"
Мирно чекање да риба загризе прекинуло је викање.
За четворицу пријатеља из Ћуприје - Владимира Шарова, Горана Васовића, Уроша Илића и најмлађег и најважнијег међу њима, Владимировог сина Уроша, Морава је више од реке. Љубав наслеђена од родитеља сада се преноси на млађе генерације, а сваки слободан тренутак, ведро небо и мирна река за ову групу Ћупричана су прилика да на Великој Морави уживају у пецању и дружењу.
Мали рај на обали реке који су уредили за себе недалеко од старог железничког моста место је на којем су научили прве лекције из риболова. Баш на том месту нашли су се и 22. јула када су једни другима, а пре свега најмлађем Урошу, очитали и једну од најважнијих животних лекција.
Мирно чекање да риба загризе прекинуло је викање
Док су на обали чекали да се задрмају пловци њихових пецаљки, Владимира и Уроша Илића из разговора је тргло викање Горана и млађег Уроша који су се налазили у чамцу, на острву десетак метара даље. Викали су, махали и рукама показивали на драму која се одвијала недалеко од њих.
Три дављеника једва је успевало да задржи главу изнад воде. Деда и двоје унучади - дечак и девојчица.
- Горан и мој син су у једном тренутку почели да нам вичу да се неко дави. Деди су само нос и уста повремено била изнад воде, без снаге и гласа, борио се да извуче двоје унучића који су се већ нагутали воде и једва су се и видели на површини. Урош и ја смо без размишљања ускочили у воду и запливали ка њима, онако у мајицама... - присећа се Владимир Шаров.
Скоро месец дана касније од спречене трагедије, још му дрхти глас када се присећа онога што се десило.
- Деда је унука, спасавајући га од дављења, чврсто држао испод мишке, па сам прво морао да их раздвојим како би их извукао на обалу. Урош је покушавао да погура дављенике до моста, како би се закачили и спасили. Горан и мој син су дотле већ довеслали чамцем и извукли девојчицу. Све смо успели да их извучемо на обалу и укажемо прву помоћ. Девојчица је кратко била без свести, али су се деца, сва срећа, брзо повратила. Деда је само занемео од шока и страха ваљда - прича Шаров, један од хероја са Велике Мораве.
Деку од око 70 година и његово двоје унука, Владимир је каже виђао и раније. Повремено су долазили на реку недалеко од места на којем они пецају и деца би се обично купала у плићаку док је деда стајао поред њих и посматрао. Овога пута, "храброст" да се уђе дубље у воду и немиран ток реке у том делу, умало су их коштали живота, да се у истом тренутку нису нашли у близини ове четворочлане племените дружине.
"Не знам шта би било да ми нисмо били ту"
- То је део реке недалеко од старог железничког моста. Неуређен је за купање и ми који ту долазимо знамо да испод има и шина и којекаквог отпадног гвожђа, а Морава у том делу носи на другу страну и окреће чак и вештије пливаче - каже нам Владимир који се и сам нагутао воде док је деду и унуке спашавао.
Када су се захваљујући првој помоћи коју им је пружио Владимир, деца повратила, а деда опоравио од шока довољно да могу да крену кући, момци су одахнули, још увек несвесни какву трагедију су спречили и притом ризиковали сопствене животе.
"Дављеник није свестан да му помажете, па вас шутира, удара и потапа"
- Било је језиво! Ви знате шта је дављеник; он је несвестан да му ви помажете, па вас шутира, удара и потапа и сам покушавајући да се спасе и дође до ваздуха. Тако сам се и ја нагутао воде док сам извлачио малишана. Не знам шта би било да ми нисмо били у близини када се то десило. Најважније је да су деца спасена и да су добро - закључује Владимир.
Несрећа која се одиграла на Великој Морави, само пуком срећом и храброшћу појединаца имала је срећан крај. Само у јулу месецу у Србији је забележено 14 случајева утапања, а ко зна колико сличних трагичних сценарија је спречено.
Зато Владимир закључује и апелује да се строго води рачуна о месту које бирамо за купање, поготово за децу, а и нас старије ако нам пливање није јача страна, а када до несрећних ситуација већ дође, уколико смо у могућности - да покажемо емпатију и покушамо да помогнемо онако како најбоље знамо и умемо.
Извор: Србија Данас/Блиц