ДОБРО УПАМТИТЕ РЕЧИ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА: Овако треба да се МОЛИТЕ, ако желите да вам заиста буде боље!

Патријарх Павле многим својим мудрим изрекама остао је упамћен у народу. Мудрости које је добронамерно ширио свима и данас се препричавају и оплемењују душу. 

Када се људи нађу у тешком раздобољу живота, обично им овакве изреке помогну да наставе даље и представљају сламску спаса за сваког верника. 

Патријарх је говорио да је потребно молити се не само када се осећамо расположени за молитву него и када немамо тежње, ни наклоности за молитву, када нас лењост, сан, заборав и остало удаљују од молитве.

– Молитва је уздизање ума и срца Богу. Њоме човек узлеће у хорове анђела и постаје учесник њиховог блаженства. Молитва је тамјан најпријатнији Богу, најсигурнији мост за прелаз преко искушења таласа живота, необорива стена свих који верују, мирно пристаниште, божанска одећа, која облачи душу великом добротом и лепотом. Молитва је мати свих добрих дела, чуварка чистоте тела, печат девојаштва, сигурна ограда против свих лукавстава вечитог непријатеља нашег – ђавола.

Гони непријатеље именом Христовим, јер јачег од овог средства нема ни на небу, ни на земљи. Молитва је просвећење ума, секира очајању, разбијање туге, рађање наде, ублажавање гнева, заступница свих којима се суди, радост оних који су у тамници, спасење онима који гину – говорио је патријарх.

Он је рекао да је ноћ најприкладнија за усамљену молитву, јер је она тада двоструко снажнија.

– Тада се све стишава, умирује, а молитва која се узноси Богу у ноћној тишини, из дубине срца, бива услишена и на душу се спушта двострука благодат божја. За време такве молитве свезлобни враг са нарочито великом силом устаје и удара у богомољце многим искушавањем, страхом и напастима, но тада се и благодат божја умножава ради духовне помоћи.

Оно што је исто битно јесте да је много да се молитве читају из молитвеника него да се говоре напамет. Говорио је да се ваља молити тихо, с дубоким, али нечујним уздасима, оборене главе земљи, смирено, а с времена на време бацити поглед на свете иконе, као они који се стварно осећају грешни пред Богом.