Док мајка прима ударац, ја гледам и питам се: Треба ли и ја тако да се понашам?

Мушко насиље над женама је сваки чин против женине воље, а који је угрожава психички, физички, сексуално или економски. Насилник може бити члан  породице (муж, син, отац, брат, ујак...) или било који познати (пријатељ, познаник, шеф, колега) или непознати мушкарац. Важно је знати да се насиље може десити свакој жени и да насиље није последица жениног понашања него система патријархата у коме мушкарци имају моћ, а насиље над женама је начин да они ту моћ одрже. 

Насиље над женама је пример злоупотребе моћи једног пола над другим.

Обично свако друштво подстиче тезу да је породица приватна ствар. Међутим, овим ставом се насиље у породици прећуткује, и они који унутар породице имају мање моћи, а то су жене и деца, онда губе могућност да имају подршку да изађу из насиља. Мушкарци су научени да доминирају у породици, а понекад или често то  раде насилно, док деца која одрастају у ситуацији насиља касније не познају други начин комуникације. 

Знате ли шта је ФЕМИЦИД? Реч коју треба сви да науче и никада не забораве!

Знате ли шта је ФЕМИЦИД? Реч коју треба сви да науче и никада не забораве!

ШТА ТО РАДИШ, ЕРДОГАНЕ? Председник Турске одустао од заштите жена, повукао земљу из важног споразума!

ШТА ТО РАДИШ, ЕРДОГАНЕ? Председник Турске одустао од заштите жена, повукао земљу из важног споразума!

"ЖРТВЕ НЕ БИ СМЕЛЕ БИТИ У ПОЛОЖАЈУ ДА СЕ ПЛАШЕ": Британске власти се боре против насиља над мигранткињама

"ЖРТВЕ НЕ БИ СМЕЛЕ БИТИ У ПОЛОЖАЈУ ДА СЕ ПЛАШЕ": Британске власти се боре против насиља над мигранткињама

Статистике показују да жртва мушког насиља може бити било која жена, без обзира на године и образовање, материјалну ситуацију или националност, такође, према статистичким подацима уочено је да насилници могу бити мушкарци било које професије, нивоа образовања, материјалне ситуације, националности. Најчешће се насилници не могу препознати, јер су у свом мушком или професионалном друштву прихваћени, па се често каже: "У селу је мед, а у кући јед".

Какве последице насиље према мајци може оставити на дете:

Према истраживањима и прикупљању података од мајки које су жртве породичног насиља, како је то утицало на њихову децу, као последице насиља којем су оне биле изложене, у овом случају физичком насиљу, у сваком четвртом случају, а у последњих годину дана сваки пети случај насиља такође је резултовао повредом детета.

Друге врсте угрожености деце ситуацијом насиља обухватале су: одлазак из куће мајке и деце после насилног догађаја у скоро сваком другом случају, остајање деце у кући без мајке готово у сваком четвртом случају, сведочење доласку полиције у трећини случајева, одлажење у институције и на суд или сведочење о повредама мајке због којих је интервенисала хитна помоћ, у сваком петом случају. Нека су деца излагана претњама очева да ће убити њихове мајке ако их оне напусте, или спречавању да одржавају контакте са мајкама које су изашле из насиља. Мајке су због деце остајале са насилним партнером, или су му се враћале када га напусте, под утицајем деце или порука које су добијале од институција.

Жене су известиле о постојању промена у понашању своје деце. У половини случајева деца су показивала повучено и мирно понашање, у сваком трећем случају дете је било немирно и непослушно или пак раздражљиво и склоно викању, свако четврто дете је испољавало склоност физичкој и исто толико вербалној агресији. Промене су биле израженије у актуелном периоду него раније.

Промене у осећањима код деце изложене насиљу које су њихови очеви вршили према мајкама у две трећине случајева укључиле су осећање страха, а у више од половине случајева страх од одвајања од мајке, напетост и нервозу, тугу и нерасположење или стрепњу и узнемиреност. У свакој трећој ситуацији било је исказано осећање несигурности и ниског самопоуздања, љутње и беса, као и осећања срама и стида.
Партнерски односи код деце која су доживела породично насиље.

У сваком седмом случају код ове деце се појављује насиље према вршњацима, а у сваком дванаестом она су жртве насиља од стране својих вршњака/-иња. У сваком десетом случају (на узрасту од 15 до 18 године) у раном партнерском односу ове деце присутно је насиље.

Психолог Биљана Михаиловић за портал Србија Данас објашњава да постојање породичног насиља које траје, ако узмемо у обзир да се највећи број случајева и не пријављује, учи децу да је насиље у реду, да је то један од начина којим се решавају проблеми, тако да је вероватно да ће деца, учећи по моделу, у неким ситуацијама, бирати насиље.

- Још сложенија је слика уколико су деца директне жртве насиља. Ако говоримо само на нивоу понашања, учи их и да је у реду бити насилан према слабијима од себе - говори психолог Биљана Михаиловић.

У односу на учење, школски успех и понашање у школи, у сваком трећем случају регистровани су слабији школски успех, слаба концентрација, расејаност и непажња, те, следствено томе, у сваком четвртом случају заборављање школских обавеза. 

Подаци потврђују да се са временом мењао и однос деце са оцем. Најучесталије су регистровани страх детета од оца, као и избегавање контакта или беспоговорно слушање оца. Док, у појединим случајевима, неки очеви, односно њихово понашање, постају узор за децу.

Шта је то што дете може да учини само за себе и избори се са насиљем и како да помогнемо детету онда када негира да оваква чињеница постоји?

Одговор на ово питање за наш портал дала је педагог Мелита Ранђеловић која је истакла да је најважнији корак ка помоћи самоме себи управо пријава насиља.

- Дете може помоћи самом себи тако што ће пријавити насиље. Неће ћутати, већ ће причати о ситуацији са особама од поверења и стручним особама које могу да га оснаже и помогну да стекне вештине као и знања потебна како да се носи са насталом ситуацијом. Битно је и да се дете окружи људима, вршњацима који га разумеју, пружају му подршку и штите га - објашњава педагог Ранђеловић.

Поред овог, за које можемо рећи, кључног питања, поставља се и питање како помоћи детету које је било жртва насиља да више никад то и не постане. Да изгради своје самопоуздање, излечи своје "ране" и настави да гради и ради на себи, као и свом правом, адекватном и искреном односу са другим људима, како више никада не би било повређено, а како би се трауме заборавиле и залечиле.

Педагог Мелита Ранђеловић овај проблем објашњава следећим речима:

- Заједница мора да се определи и развије став према насиљу. То је прво и основно. Мора јасно и неодложно да осуди сваки вид насиља. Сви морамо да негујемо културу ненасилне комуникације, ненасилног решавања сукоба, морамо да негујемо културу уважавања различитости, интеркултуралности, инклузије и осталих ствари које нас чине различитима, а опет истима. Друштво треба да понуди примере који потврђују да је то могуће, да такав пример ради. Такве примере треба истицати и подстицати - наводи педагог.

У две трећине случајева мајке су регистровале промене у здравственом стању своје деце, које су повезале са изложеношћу детета насиљу у породичном контексту. Најучесталије, у сваком четвртом случају, појављују се сметње код спавања и губитак апетита, а у сваком петом ноћно
мокрење.

Подаци потврђују да је физичко насиље којем су изложене жене чинилац чешће појаве директног насиља оца према деци, али и дечјег тражења спољне помоћи, већег страха од оца, већег присуства мржње према њему и слабије концентрације у школском контексту. Израженије присуство различитих облика психичког насиља према жени представља чинилац статистички значајне разлике у учесталости физичког и вербалног укључивања деце у ситуацију насиља (супротстављање оцу), али и бежања из ње, као и за учесталије физичко повређивање деце од стране оца и учесталије присуство здравствених последица које деца трпе услед изложености овој врсти насиља према њиховим мајкама.

Речи стручњака доводе само до једног - немојмо ћутати о насиљу, немојмо затварати очи пред овим проблемом. Будимо нашој деци пример и подршка, немојмо да кроз овај сурови проблем данашњице пролазе сама.