Самарџије зараде чак 90.000 месечно, посао је тежак, али га има напретек

Уз плаћену храну и смештај, додуше у планинским колибама, самарџије месечно могу да зараде и више од 90.000 динара. Њихов посао је да уз помоћ обучених коња извлаче дрва са неприступачних терена. У Србији овај посао раде самарџије из Републике Српске и тренутно највише посла имају на Сврљишким планинама.

Научити коња да сам однесе товар дрва на самару до одредишта, једна је од најтежијих ствари у послу самараша.

- Морам му командовати да стоји, то је реч 'јеха' коју он мора да зна, ако то не зна, не можеш га товарити. Треба најмање три месеца да научи. Повез је битан јер би без њега он већ отишао, побегао - објашњава самараш Раденко Блашковић.

Још је теже, кажу, у данашње време пронаћи младог момка спремног да ради овај тежак посао.

- Рецимо 1996, 97. и 98. године је било људи, значи да бираш момка од 20 до 25, здрава момка, млада, јака, који хоће да ради овај посао, а сада не можеш да нађеш ни за лек - тврди самараш Ненад Гашић.

Далеко од својих кућа у околини Бања Луке, јер последњих година у Србији кажу има више посла, ови горштаци су навикли на живот у планини.

- Ми тако недељом сиђемо где је ближе у трговину, мало се дружимо, тако мало седнемо, а негде смо били где је забачено, па не можемо да одемо ни недељом - каже самараш Жељко Тирагић.

Сезона овог тешког посла, за који многи кажу да је у одумирању, траје од фебруара све до децембра по различитим тешким временским условима.

Дејан Милутиновић једини је из околине Алексинца. Дневно наслаже више од 60 кубних метара дрва. Тешко је, али би свом сину саветовао да ради овај посао.

- Боље то да ради него нешто друго, да иде да врши неке преваре, крађе, што кажу оно – нека је људски, поштено, па кол'ко има, доста је - сматра Дејан.

Одавде камиони одвозе дрва на припрему за огрев, а када зими запуцкета ватра, самараши ће са својим коњима и даље бити на некој од планина.