Огласио се Ђорђе по коме је снимљен филм "Отац": Гледао је своју причу на великом платну, и ОВЕ РАЗЛИКЕ ЈЕ УВИДЕО
Између реалности и филма
Филм Срдана Голубовића "Отац" који је отворио овогодишњи 48. Фест и који је приказан на 70. јубиларном Берлинару у склопу програма Панорама инспирисан је истинитим догађајима.
Филм је настао на основу случаја Ђорђа Јоксимовића коме је пре пет година центар за социјални рад због сиромаштва одузео децу, а његову, сада већ бившу, супругу сместио стационар за психијатријске болеснике "Мале пчелице" надомак Крагујевца.
ПОЧИЊЕ ВЕЛИКИ ПОСТ: Има само један начин да се очистимо од греха, а нема везе са уздржавањем од хране и лоших мисли
"Стави лутку да не дође још једна смрт" На југу Србије имају необичан обичај ако им заредом умру два сродника
Дошао из Италије са температуром? Краљевчанин СМЕШТЕН У КАРАНТИН због сумње да је ЗАРАЖЕН КОРОНАВИРУСОМ
Ђорђа Јоксимовић, по чијој животној причи је направљен филм у исповести за портал SrbijaDanas.com, објашњава које су разлике између онога што се њему договрило и радње филма. Како каже, гледао је филм и задовољан је како је на филмско платно пренесена његова прича.
- Филм је доста ублажен у односу на моје патње и муке. Улога деце је лепо одиграна, стварно ме је дирнуло. То је филм који има драж. Али, поступци полиције и бившег директора Центра за социјални рад су доста ублажени. Њихови поступци и све моје патње које сам прошао са њима су ублажене. Изгледа да се Срђан трудио да то што су ми радили не буде баш застрашујуће - почиње причу Ђорђе.
Од деце није очекивао да одгледају филм, каже, мале су и не жели да их присиљава на то.
- Деца сигурно нису гладала филм, оне су мале, нисам навалентан да деца одмах буду у тој причи. Сигурно ће упознати глумце који су играли њихове улоге, уколико буде донета пресуда да деца буду самном. Девојчица из филма је одиграла феноменално. Тај сусрет са оцем, тај загрљај, седање у крило, баш истински догађај.
Иако је дирнут самим чином снимања филма по његовој причи, Ђорђе не сматра да ће му исти помоћи у решавању проблема.
- Знате како, свака та медијска слика, то је три – четри дана и то је крај. Искрено, не верујем у некакве промене.
Борба Ђорђа Јоксимовића траје већ пет година. Све је почело када се 17. марта 2015. године вратио кући и затекао необичан призор - кућа је била празна, ни супруга ни деца га нису дочекали. После два сата чекања да се врате, од комшилука је сазнао да је дошла полиција и радници социјалне службе и да су одвели жену у психијатријску установу јер је наводно хтела да ћерке Марију (9), Лару (8) и Бебу (6) удави у речици Ждраљици близу њиховог стана. Тада почиње ноћна мора.
Деца су му смештена у хранитељску породицу, а из Центра за социјални рад су му рекли да ће му у року од два - три дана вратити децу када се снађе због тешке породичне ситуације. Међутим, није било тако. Поред све муке, изгубио је и посао, што му је отежало да испуни услове који су били неопходни да му деца не би била одузета.
Он је тада започео своју борбу да врати децу. Камповао је испред Центра за социјални рад, више пута је пешке из Крагујевца ишао за Београд и ту штрајковао по неколико дана. Редовно су му стизала обећања да ће се његов проблем решити.
Он и супруга су у међувремену лишени родитељског старања, а деца су и даље у хранитељској породици. Ђорђе каже да их виђа једном недељно, уз надзор радника Центра за социјални рад. Да би вратио децу, постављани су му многи услови које је морао да испуни.
Он је опремио своју перионицу за моторна возила и има редовне приходе, па је купио и опремио и своју кућу у Крагујевцу - направо је идеално место за живот породице.
Од своје борбе за децу, каже, не одустаје. Тренутно са својим адвокатом припрема документацију да поднесе тужбу на пресуду суда у Крагујевцу и Касационог суда у Београду. Уколико добије на суду, деца ће првих месец дана долазити код њега викендом, а касније ће се за стално вратити своме оцу. Са овим се слажу и директор и остали радници Центра за социјални рад. Сада, каже, има и подршку новог директора Центра за социјални рад.