Oglasio se Đorđe po kome je snimljen film "Otac": Gledao je svoju priču na velikom platnu, i OVE RAZLIKE JE UVIDEO
Između realnosti i filma
Film Srdana Golubovića "Otac" koji je otvorio ovogodišnji 48. Fest i koji je prikazan na 70. jubilarnom Berlinaru u sklopu programa Panorama inspirisan je istinitim događajima.
Film je nastao na osnovu slučaja Đorđa Joksimovića kome je pre pet godina centar za socijalni rad zbog siromaštva oduzeo decu, a njegovu, sada već bivšu, suprugu smestio stacionar za psihijatrijske bolesnike "Male pčelice" nadomak Kragujevca.
POČINJE VELIKI POST: Ima samo jedan način da se očistimo od greha, a nema veze sa uzdržavanjem od hrane i loših misli
"Stavi lutku da ne dođe još jedna smrt" Na jugu Srbije imaju neobičan običaj ako im zaredom umru dva srodnika
Došao iz Italije sa temperaturom? Kraljevčanin SMEŠTEN U KARANTIN zbog sumnje da je ZARAŽEN KORONAVIRUSOM
Đorđa Joksimović, po čijoj životnoj priči je napravljen film u ispovesti za portal SrbijaDanas.com, objašnjava koje su razlike između onoga što se njemu dogovrilo i radnje filma. Kako kaže, gledao je film i zadovoljan je kako je na filmsko platno prenesena njegova priča.
- Film je dosta ublažen u odnosu na moje patnje i muke. Uloga dece je lepo odigrana, stvarno me je dirnulo. To je film koji ima draž. Ali, postupci policije i bivšeg direktora Centra za socijalni rad su dosta ublaženi. Njihovi postupci i sve moje patnje koje sam prošao sa njima su ublažene. Izgleda da se Srđan trudio da to što su mi radili ne bude baš zastrašujuće - počinje priču Đorđe.
Od dece nije očekivao da odgledaju film, kaže, male su i ne želi da ih prisiljava na to.
- Deca sigurno nisu gladala film, one su male, nisam navalentan da deca odmah budu u toj priči. Sigurno će upoznati glumce koji su igrali njihove uloge, ukoliko bude doneta presuda da deca budu samnom. Devojčica iz filma je odigrala fenomenalno. Taj susret sa ocem, taj zagrljaj, sedanje u krilo, baš istinski događaj.
Iako je dirnut samim činom snimanja filma po njegovoj priči, Đorđe ne smatra da će mu isti pomoći u rešavanju problema.
- Znate kako, svaka ta medijska slika, to je tri – četri dana i to je kraj. Iskreno, ne verujem u nekakve promene.
Borba Đorđa Joksimovića traje već pet godina. Sve je počelo kada se 17. marta 2015. godine vratio kući i zatekao neobičan prizor - kuća je bila prazna, ni supruga ni deca ga nisu dočekali. Posle dva sata čekanja da se vrate, od komšiluka je saznao da je došla policija i radnici socijalne službe i da su odveli ženu u psihijatrijsku ustanovu jer je navodno htela da ćerke Mariju (9), Laru (8) i Bebu (6) udavi u rečici Ždraljici blizu njihovog stana. Tada počinje noćna mora.
Deca su mu smeštena u hraniteljsku porodicu, a iz Centra za socijalni rad su mu rekli da će mu u roku od dva - tri dana vratiti decu kada se snađe zbog teške porodične situacije. Međutim, nije bilo tako. Pored sve muke, izgubio je i posao, što mu je otežalo da ispuni uslove koji su bili neophodni da mu deca ne bi bila oduzeta.
On je tada započeo svoju borbu da vrati decu. Kampovao je ispred Centra za socijalni rad, više puta je peške iz Kragujevca išao za Beograd i tu štrajkovao po nekoliko dana. Redovno su mu stizala obećanja da će se njegov problem rešiti.
On i supruga su u međuvremenu lišeni roditeljskog staranja, a deca su i dalje u hraniteljskoj porodici. Đorđe kaže da ih viđa jednom nedeljno, uz nadzor radnika Centra za socijalni rad. Da bi vratio decu, postavljani su mu mnogi uslovi koje je morao da ispuni.
On je opremio svoju perionicu za motorna vozila i ima redovne prihode, pa je kupio i opremio i svoju kuću u Kragujevcu - napravo je idealno mesto za život porodice.
Od svoje borbe za decu, kaže, ne odustaje. Trenutno sa svojim advokatom priprema dokumentaciju da podnese tužbu na presudu suda u Kragujevcu i Kasacionog suda u Beogradu. Ukoliko dobije na sudu, deca će prvih mesec dana dolaziti kod njega vikendom, a kasnije će se za stalno vratiti svome ocu. Sa ovim se slažu i direktor i ostali radnici Centra za socijalni rad. Sada, kaže, ima i podršku novog direktora Centra za socijalni rad.