КАКО ВАКЦИНА ДЕЛУЈЕ НА НАШЕ ТЕЛО? Др Глигић објаснила и како антитела "нападају" вирус па најавила НОВИ ТАЛАС короне
Како каже антитела ће као војници напасти вирус и неће му дати да дође до плућа
Ана Глигић, уважена научница и вирусолошкиња, примила је вакцину против корона вируса 4. фебруара ове године.
Некадашњи шеф тима за борбу против вариола вере, која је 1972. године претила Југославији, данас је ревакцинисана.
Вирусолошкиња је објаснила да је данас завршила процес имунизације у борби са вирусом COVID-19.
СИТУАЦИЈА ПОНОВО ПРЕТЕЋА: У прокупачкој болници хоспитализовано 22 пацијента, 18 на кисеонику
СВЕ ШТО НИСМО ЗНАЛИ О АНТИТЕЛИМА: Др Гњатовић дала одговор - да ли дуже трају природна или она након вакцине?
БРОЈ ОБОЛЕЛИХ У ПРЕСТОНИЦИ И ДАЉЕ ПРЕЛАЗИ 1.000: Каква је ситуација са короном у другим градовима Србије?
- Ревакцинисала сам се данас и немам никакаве реакције, као што је то био случај и са првом вакцином. Нисам осетила чак ни убод иглице - започиње госпођа Глигић.
Како даље објашњава, наша саговрница, вакцину коју је примила, а о којој није желела да се изјашњава када смо са њом први пут причали је кинеска.
О заражавању вирусом непосредно пред вакцинацију
- Антитела, помоћу вакцине, се развијају четвртог или петог дана, у мањем броју, а максимун достижу након 20. дана, све зависи од организма. Питање је када се неко заразио, ако се заразио пет дана пре пимања вакцине вирус је узео маха. Зато треба водити рачуна и пре вакцине, али и ревакцинације, као и десет дана након ревакцинације. Индивидуално здрав организам врло брзо реагује стварањем антитела, елиминише га рапидно, млади зато мање оболевају - наводи др Глигић.
- Ја сам примила кинсеку вакцину. Разлог томе је што руска, коју сам првобитно хтела, није била испитана за употребу код људи старијих од 60 година. После три дана моје вакцинације дошла је руска вакцина са потврдом да су извршени тестови над старијим делом друштва, као и да је вакцина безбедна у том случају - објашњава Ана Глигић.
У том случају научница се сложила да у замену за руску прими кинеску која је тада била гарантована као сигурна за старију популацију.
Вирусолог подсећа да је она примила вакцину различиту од њеног сина, који се одлучио за Фајзерову због бојазни да би ЕУ могла да направи потенцијални проблем око путовања и ковид пасоша, али и подвука да нико од њених чланова породица, као и пријатеља није пријавио озбиљну нуспојаву на лек.
- Данас сам се вратила са ревакцинације, седим, гледам телевизију и размишљам о пројекту који сам покренула. Наиме, тестирала сам количину антитела у организму након прве дозе вакцине. То ћу учинити и у догледном периоду, након 25. дана, после друге дозе, а резултат ћу упоредити са пријатељима који су се вакцинисали цепивом другог произвођача - истиче Глигић.
Овај експеримент сматра својим доприносом науци. Добијене резултате ће упоредити и као такве их приложити јавности. Како даље наводи у питању је мали узорак који ће обухватити, али и објашњава да се од малих ствари и креће у ширење слике, конкретно у овом случају о вакцинацији против вируса корона.
Србија је погодна за ову врсту истраживања
Обзиром на то да је велики избор вакцина дат грађанима самим тим ће резултати бити различити и кориснији у научном истраживању.
- Ми смо најитересантнији зато што имамо пуно вакцина. Ми би смо могли да кажемо за појединачне вакцине шта су урадиле, али и да их упоредимо. Ја то истраживање радим на своју руку. То кошта, морам да платим сваки преглед крви на атитела, не могу ни од велике групе људи да тражим да то ради, већ само да их упорно примолим на такав гест - каже Глигић
- Не можемо ни да укључујемо веће методе. Под великим притиском су сви, људи који дијагностикују, али и они који вакцинишу. Не може се сада дати у велико истраживање. Сада се штокира материјал, па када ова "фрка" прође систематски ће се кренути у обраду података. То је јако велики подухват и захтева мир. Податке које ћемо добити су шта се дешава после вакцинације, колико имунитет траје, кад се јавља као и колико дана смо заштићени. Тај пројекат ће трајати дуго и мора бити добро осмишљен - наводи научница.
Оно што је свакако забрињавајуће, из угла Ане Глигић, је и велики број људи који у радовима свакодневно чекају да се тестирају.
- Много људи је напољу и чека да се тестира, то само значи да поново имамо притисак нових случајева људи који су суспектни на вирус, а онда и позитивни - признаје некадашњи шеф тима за борбу против вариола вере.
О случајевима заразе, међу становништвом и то оним код људи који су примили вакцину против вируса, а добили корону, Глигићка каже следеће:
- Вирус су вероватно покупили пре вакцинације, то може бити један од случајева. Вакцине не штите сто посто. Ви можете да добијете вирус да будете позитивни, да брис носа буде позитиван, после вакцинације. Међутим ако сте вакцинисани, можете имати мале тегобе, тај вирус ће бити брзо елиминисан пре него што стигне да атакује органе и плућа, али ће бити ипак бити у носу. Када из носа крене да иде крвотоком до плућа биће елиминисан антителима и клиничка слика се неће развити. Такви људи не иду у болницу са тешким клиничким сликама, осим изузетака који имају поремећен имуни систем - објашњава Ана Глигић.
Како каже антитела ће као војници напасти вирус и неће му дати да дође до плућа, неће изазвати болест, али и ако до тога дође болест ће бити у благој форми коју ће један чај или аспирин решити.
Антитела ће неутралисати вирус у походу са места уласка, носа, ока, до места органа које, евентуално, разара, сликовито објашњава научница.
Како каже, још, ова пандемија ће се зауставити све већим бројем вакцинисаних.
Оно што изазива стрепњу код Глигићке је скуп поводом комеморације преминулом уметнику, љубимцу читаве бивше Југославије, Ђорђу Балашевићу.
- На обали Дунава је био велики број људи, али и у свим бившим републикама. Нису носили маску како треба, дували једни другима за врат. Опасност је што ти људи могу да заразе комшије, потом. Мислим да ћемо после овога што сам видела, комеморације, гужви на ски центрима за једно 14 до 15 дана имати велики скок новозаражених, овде али и у региону - упозорава саговорница, а то би био период 8. или 9. марта.
Како за крај каже Ана Глигић врло је битно придржавати се свих прописаних мера заштите, као што су правилно ношење маске, прање руку избегавање гужви, јер све то ће засигурно поред вакцине људе држати сигурним од ризика да и сами оболе од COVID-19.
