Др Радмила Смиљанић коју нико неће заборавити: Овако је ужичка хероина спашавала људске животе

Бивша начелница трансфузиологије у Општој болници у Ужицу др Радмила Смиљанић својим преданим радом и стручношћу током каријере спасила је на хиљаде живота. Цео радни век је провела у Општој болници Ужице и заслужна је за развој трансфузиолошке службе у тој установи.

Др Смиљанић рођена је 1955.године у Лучанима, а иза себе је оставила три сина. Након завршеног Медицинског факултета у Београду, специјализовала се за трансфузиологију, а онда је субспецијализацију из имунологије и алергологије завршила на Медицинском факултету у Загребу. Први посао добила је у Служби за трансфузију Опште Болнице Ужице, где је остала да ради цео свој живот. 

У два наврата била је начелница Службе за трансфузију у периоду од 2001-2005., потом 2016.и 2018. године. У међувремену била је и шеф Одсека за дијагностику поремећаја хемостазе 2010-2016., 2016-2018., ментор за едукацију лекара на специјализацији, на коју је постављена од стране Медицинског факултета Универзитета у Београду, а до одласка у пензију 2020. године, била је лекар специјалиста у Служби за трансфузију Опште болнице Ужице.

Залагала се за формирање самосталне Службе за трансфузију која ће пружити становништву правовремену, довољну, квалитетну и безбедну трансфузиону терапију. Живот је посветила за остварење тог циља. Постављањем за Начелника Службе за трансфузију од 2001.-2005.год др Радмила Смиљанић је поставила нови концепт рада Службе за трансфузију Опште болнице Ужице. Започела је опремање савременом опремом, набавила информациони систем са софтерским програмом, започела едукацију особља Службе за трансфузију.  

Иза чувене докторке остао је низ успешно реализованих пројеката који су допринели да се болница у Ужицу осавремени, а особље буде професионалније и образованије, јер то је оно што је неопходно за лечење и оздрављење пацијената. 

Реализовала је пројекат "Допринос развоју добровољног давалаштва крви у Златиборском округу” чиме је омогућен развој добровољног давалаштва и подизање нивоа трансфузиолошке услуге и са аспекта примаоца и даваоца услуга. Сталним едукацијама је започето стварање високопродуктивних професионалних тимова Службе за трансфузију опште болнице Ужице. Увођењем информационог система обезбеђени су услови за израду базе података за добровољне даваоце крви, као и праћење свих активности,укључујући и контролу здравственог стања даваоца и примаоца крви. 

Пројектом ”Интраоперативно спашавање - најбезбеднији облик трансфузионог збрињавања” набављен  апарат за интраоперативно спасавање крви, којим је спасено много живота у Општој болници Ужице. На захтев хирурга 2001. године докторка Радмила Смиљанић припремила је и издала „Приручник за аутологну трансфузију“ чиме је олакшала увођење Програма аутологне трансфузије у Општу болницу Ужице.

Такође, покренула је и од 2003. године самостално прикупљање крви на територији Златиборског округа у организацији Службе за трансфузију Опште болнице, што је додатно допринело још квалитетнијем трансфузионом збрињавању оболелих, а реализовано уз помоћ Министарства здравља, добровољних давалаца крви, Црвеног Крста и активношћу друштвене заједнице Златиборског округа. Израдила је и имплементирала пројекат аферезних процедура у сарадњи са Регионалном  комисијом добровољних давалаца Златиборског округа, чиме је продужен и спашен живот многим оболелим од малигних и васкуларних болести. 

Током свог рада, покренула је и програм производње АБО серума у условима санкција и несташице серума за одређивање крвних група. У условима немогућности увоза опреме услед санкција, организовала је прављење мешалице за тромбоците коју су конструисали инжењери Ваљаонице бакра Севојно, чиме је продужен век тромбоцита са 5 часова на 6 дана и постигнуто безбедно снабдевање оболелих са тромбоцитном трансфузијом и спашавање живота посебно оболелих који су на Хемиотерапији у оквиру  лечења од малигних болести.

Велики успех остварила је и на пољу савременог лечења оболелих кроз увођење нових лекова, као и набавком апарата Ротем којим се могу предупредити крварења благовременом применом одговарајуће трансфузионе терапије у кардиохируршких пацијената, а иницирала је и набавку Ламинарне коморе за Онколошку службу Опште болнице Ужице, чиме је према светским стандардима могла да се припрема цитостатска терапија за оболеле од малигних болести.

Током свог лекарског стажа учествовала је на многобројним стручним састанцима, конгресима и семинарима, а са својих 20 ауторских и 31-им коауторским радом докторка Смиљанић засигурно ће остати запамћена међу својим колегама. 

Др Радмила Смиљанић је и носилац титуле почасни грађанин града Ужица, а додељена су јој и признања Српског лекарског друштва РС, Добровољних давалаца крви Ужице, Нови Варош, Пријепоље, Нови Сад, Крушевац и Република Српска, као и признање директора  ЦРДА програма за Западну Србију за изузетно залагање и имплементацију програма Ревиталзације заједнице кроз демократску акцију. У студији листа „Блиц“ 2006. године изабрана је међу „100 најбољих лекара у Србији“. Постављена је 2002. године за експерта за трансфузиологију и члана Евалуационе комисије Европске агенције за реконструкцију у програму за реорганизацију Националне трансфузиолошке службе Републике Србије. 

Залагала се као експерт и евалуатор за интересе становника Србије за правовремено, довољно, квалитетно и безбедно трансфузионо збрињавање. Након одласка у пензију 2020. године је имала потребу и жељу да настави борбу за здравље и благостање грађана Ужица и Златиборског округа. Определила се за борбу кроз политику, представљањем грађана Ужица. Била је кандидат за градоначелника Ужица и до последњих тренутака живота самостални одборник у Скупштини града Ужица. Са својим сарадницима је током 2021. године основала покрет “Одлучно за Србију”.

Докторка Радмила Смиљанић у аманет својим колегама оставила је уређену и веома успешну Службу за трансфузију Опште болнице Ужице, од које зависе и болница у Пријепољу,  Прибоју и Пожеги, а несумњиво је да ће се та установа и даље развијати уколико се буду примењивали принципи чувене др Смиљанић и ако се буде пратио њен рад и труд који је уложила да здравствени систем Златиборског округа буде по мери грађана и у служби њиховог здравља.