"ЧЕКИЋ И ПЛЕС"! Текст о корони који МОРАТЕ ДА ПРОЧИТАТЕ: Две стратегије које одлучују о БУДУЋНОСТИ ЧОВЕЧАНСТВА

У временском распону од само недељу дана западне земље су прешле пут од "овај корона вирус и није тако опасан" до проглашења ванредног стања и предузимања драстичних мера. Па ипак, власти многих земља и даље не раде ништа. Зашто је то тако?

Сви се питају исто: на који начин да се боримо против пандемије? Чини се да им и даље није јасно шта је одговор. Неке земље, попут Француске, Шпаније и Филипина су затвориле готово све службе и изоловале становништво, док државе попут САД, Уједињеног Краљевства и Швајцарске полако и несигурно крећу да примењују политику социјалног удаљавања.

Ево шта ће бити главне теме овог текста:

Тренутна сиуација је следећа. Здравствени системи широм света су у колапсу, и земље имају две опције: или ће се жестоко борити против корона вируса одмах, или ће бити жаришта масовне епидемије.

Ако изаберу другу опцију, стотине хиљада ће умрети. У неким земљама - милиони. Најгоре од свега је што то неће спречити наредне таласе инфекције. 

Опције су следеће: олакшати посао здравственом систему, боље се припремити и извући поуку из свега што се дешава. Нико никада није брзо извлачио поуке из било чега, али ћемо морати то да урадимо зато што знамо изузетно мало о овом вирусу.

И то ће нам помоћи да постигнемо главни циљ - да купимо време. Ако се одлучимо за прву опцију, жестоку борбу, то ће бити тешка и изненадна промена, али ће се временом ствари вратити у нормалу.

Људи ће бити закључани недељама, да би временом било враћено све више и више слобода. То неће бити моментални повратак у нормалност, али ће значити пуно, да би се на крају у потпуности вратили нормалном животу.

И све то је могуће постићи без тешких последица по економију.

Погледајте графикон испод. На њему је приказана ситуација од пре две недеље.

На њему се види пораст случајева заразе корона вирусом у свету, не рачунајући Кину. Јасно се истичу Италија, Иран и Јужна Кореја. Зато ћемо морати да зумирамо да би видели и друге земље у којима је последњих недеља дошло до експлозије заразе. Сасвим је јасно да ће се и те земље ускоро прикључити овој великој тројци.

Сада ћемо да видимо шта се десило од тада.

Као што је и било могуће предвидети, број заражених је експлодирао у тим земљама. На графикону изнад су представљене само земље са више од хиљаду заражених, и важно је да напоменемо неколико ствари.

Шпанија, Немачка, Француска и САД све имају више заражених од Италије, у тренутку када је у тој земљи наређено увођење ванредног стања и примена драстичних мера. Још 16 земаља у овом тренутку има више заражених него кинеска провинција Хубеј у најгорем периоду.

Јапан, Малезија, Канада, Португал, Аустралија, Чешка, Бразил и Катар имају више случајева од Хубеја али испод хиљаду заражених,

Швајцарска, Шведска, Норвешка, Аустрија, Белгија, Холандија и Данска имају више од хиљаду случајева заразе.

Да ли примећујете нешто чудно у вези са овим подацима? Не рачунајући Кину и Иран, које су имале рапидно ширење заразе, као и Бразил и Малезију, свака од наведених земаља спада у ред најбогатијих на свету.

Да ли мислите да вирус напада само богате и развијене земље? Или богате земље једноставно боље идентификују случајеве заразе корона вирусом.

Мало је вероватно да су сиромашне земље поштеђене. Топла и влажна клима вероватно помаже у борби против вируса, али не спречава ерупцију заразе, пошто у том случају Сингапур, Малезија и Бразил не би имали овако велики број заражених.

Вероватније је да је корона вирусу требало више времена да стигне до ових земаља зато што су слабије повезане са остатком света, или је зато што те државе нису могле да уложе довољно у тестирање да би открили заразу.

У сваком случају, ако је то тачно готово ниједна земља неће избећи епидемију корона вируса. Само је питање времена пре него што почне масовна зараза и потребно је применити драстичне мере. Које су то мере?

Многе земље су кренуле у акцију од прошле недеље. Навешћемо вам неке примере:

Шпанија и Француска

Са једне стране имамо Шпанију и Француску. Овако је текао тај процес у Шпанији:

Неки мисле да је ово сјајан сет мера, док би други очајавали у овој ситуацији. Истина је увек негде на средини.

У Француској је било изузетно слично, само што им је требало много више времена да крену са применом ових мера, и баш из тог разлога су кренули много агресивније да их примењују. На пример, мали приватници уопште не морају да плаћају закуп, порезе и рачуне током епидемије.

Мере које су предузете у САД и Уједињеном Краљевству

Америка и Британија, као и Швајцарска, су преспоро почеле да примењују ове мере. Ево како је тај процес текао у САД:

Ова два дијаметрално супротна примера илуструју различите приступе борби против корона вируса: ублажавање и сузбијање. Хајде да покушамо да схватимо шта то значи.

Опција број 1: Не урадити ништа

Хајде да видимо шта би се десило у Америци ако не буду предузете никакве мере.

Кратко и јасно - сви ће се заразити, здравствени систем ће бити преплављен, број преминулих ће експлодирати и око десет милиона људи ће умрети (плава линија). Грубо речено: ако се око 75% Американаца зарази и 4% умре, то је 10 милиона мртвих - 25 пута више од броја погинулих Американаца у Другом светском рату.

Свако би на то рекао: "То је превише. Ја сам чуо мање бројке!"

Ствар стоји овако - сви ови бројеви лако збуне човека. Постоје само два броја која су важна: проценат људи који ће се заразити, и колики проценат људи од тог броја ће преминути. Ако је само 25% популације заражено (зато што други људи имају вирус, али не и симптоме па их не рачунамо као заражене), а смртност је 0.6 уместо 4%, резултат је 500.000 мртвих у Америци.

Дакле, ако америчке власти не ураде баш ништа број преминулих од вируса ће бити негде између ове две бројке - пола милиона и десет милиона мртвих. Разлика је углавном због процента смртности, па је важно да разумемо и то. Шта стварно узрокује смрт од корона вируса?

Ово је исти графикон као и малопре, само су на њему хоспитализовани људи уместо заражених и преминулих:

Светло плавом бојом су обележени људи који би морали да иду у болницу, док су тамно плавом означени они који би морали да иду на интензивну негу. Можете видети да би тај број у Америци на врхунцу обухватао три милиона људи. Сада упоредите то са бројем кревета на интензивној нези (50.000 у овом тренутку, дупло више ако се друге просторије претворе у болничке собе). То је црвена испрекидана линија.

Не, то није грешка.

Црвена испрекидана линија је капацитет кревета на интензивној нези. Сви изнад те линије би били у критичном стању, али не би могли да буду лечени. И највероватније би умрли.

Уместо кревета на интензивној нези, можемо узети у обзир и број респиратора, али је резултат малтене исти, пошто у Америци има мање од сто хиљада респиратора.

Управо је то разлог невероватно великог броја смртности у Италији и Ирану. У кинеској провинцији Хубеј смртност је била мања зато што су Кинези били у стању да направе две болнице преко ноћи. У Италији и Ирану то је немогуће, тачније то је готово немогуће у било којој другој земљи. Сада ћемо видети шта се даље дешава.

Ако 5% популације захтева интензивну негу а ви нисте у стању да је пружите, већина тих људи ће умрети. Још више је забрињавајуће што су случајеви у Америци много озбиљнији од оних у Кини.

 И то није све.

Сада ћемо се позабавити колатералном штетом. Бројеви горе приказују само људе који умиру од корона вируса. Али шта ћемо ако је здравствени систем у потпуном колапсу због пандемије? Време не стоји, други људи умиру због различитих болести.

Шта ће бити у случају да неко има срчани удар, али хитној помоћи због преоптерећености треба 50 минута да дође уместо 8, а када та особа стигне у болницу, нема кревета ни лекара. Једноствно речено, та особа ће умрети.

У Америци има 4 милиона случајева годишње који захтевају интензивну негу, а пола милиона (13%) од њих умре. Без интензивне неге, проценат умрлих би вероватно био чак 80%. Ако и кажемо да би 50% умрло, током епидемије која траје годину дана то би значило смрт два милиона људи, на шта може да се дода још 1.5 милион мртвих колатералне штете.

Ако се дозволи несметано ширење корона вируса, амерички здравствени систем ће потпуно пропасти, а број умрлих ће се мерити милионима, а сасвим извесно ће бити више од десет милиона жртава.

Овај модел се може применити на готово све друге земље. Број кревета на интензивној нези, респиратора и лекара је сличан или нижи од оног у САД. Несупротстављање корона вирусу значи да здравствени систем пропада, а то значи масовну смрт.

Сасвим је јасно да радикалне мере морају бити примењене. Малопре смо помињали ублажавање и сузбијање. Циљ и једног и другог сета мера је да "исправи криву графикона", али имају потпуно различите приступе томе.

Ова стратегија се води следећом логиком: немогуће је спречити ширење корона вируса у овом тренутку, потребно је пустити ствари да иду својим током, али смањити врхунац (или пик) инфекције. Поента је "исправити криву" да би здравствени систем то могао да поднесе.

Графикон изнад приказује резултате важног истраживања које је спровео Империал Колеџ у Лондону. Стручњаци из ове образовне институције су апеловали на власти САД и Велике Британије да примене другачије мере.

Овај графикон је врло сличан претходном. Није потпуно исти, али је концептуално сличан. Потпуна неактивност, као у горњем случају, је представљена црном линијом. Све друге линије представљају примену градуално озбиљнијих и тежих мера социјалног удаљавања.

Плава линија приказује најтежу меру: изоловање заражених, стављање потенцијално заражених људи у карантин и затварање старијих људи. Плава линија је политика којом се води Уједињено Краљевство, иако то за сада само препоручују, а не спроводе.

И овде је црвена линија капацитет лежајева на интензивној нези, само овај пут у Великој Британији. Опет видите да је та линија врло близу хоризонталне лиње, на самом дну графикона. Цела означена област изнад црвене линије представља пацијенте који би вероватно умрли без приступа интензивној нези.

Не само то, него и у случају да се "исправи крива", интензивна нега би потпуно пропала после месец дана, и на тај начин би се повећао број преминулих.

Дакле, ублажавање је исто што и свесно преплављивање здравственог система и подизање броја преминулих за готово десет пута више.

То је већ довољно лоше, али ни ту није крај. Цела стратегија ублажавања почива на "менталитету крда".

Теорија ублажавања има своје упориште у претпоставци да ће сви они који се заразе, а затим опораве, бити имуни на вирус. То је сама срж стратегије ублажавања. Они размишљају на следећи начин. Свесни су да ће бити тешко неко време, али када се све заврши и неколико милиона људи умре, остатак ће бити имун на вирус, па ће он престати да се шири и то је крај епидемије. Боље је да се све одмах заврши, пошто је алтернатива социјално удаљавање у периоду од годину дана и ризикује се да ће се епидемија вратити касније.

Постоји један проблем у тој теорији: они мисле да се вирус не мења превише. Ако се не промени превише, велики број људи ће постати имун, и у неком тренутку ће се епидемија угасити.

Али колико је вирус способан да мутира? Чини се да је већ мутирао.

Овај графикон представља различите мутације вируса. Видите јасно да је почетна зараза, обележена љубичастом бојом, кренула из Кине и раширила се по целом свету. Свако гранање на левој страни графикона је једна мало другачија варијанта вируса.

То и није изненађујуће: вируси базирани на РНК као што су корона вирус или грип имају тенденцију да мутирају 100 пута брже него они који су базирани на ДНК, иако корона спорије мутира од класичне инфлуенце.

Још горе је што је најбољи начин да овај вирус мутира управо да му се пружи милион прилика за то, што би политика ублажавања дозволила - стотине милиона заражених људи.

То је разлог зашто често мора да се прима вакцина против грипа. Зато што постоји толико различитих врста вируса, а нове стално еволуирају, једна вакцина не може да заштити против свих варијанти.

Да кажемо то на други начин: стратегија ублажавања не само подразумева милионе смрти у земљи као што су САД или Велика Британија, већ се такође коцка са могућношу да вирус неће мутирати превише - а знамо да хоће. Не само то, него му та стратегија пружа могућност да мутира. Па када већ претрпе милионе жртава, могу бити спремни за још милион људи - сваке године. Корона вирус сасвим лако може постати свеприсутни део наших живота, као грип, само много смртоноснији.

Дакле, утврдили смо да потпуна неактивност ни стратегија ублажавања неће урадити ништа. Шта је алтернатива? То је сузбијање.

Стратегија ублажавања не покушава да искорени вирус и заустави епидемију, већ само да "исправи криву". Са друге стране, стратегија сузбијања подразумева примењивање тешких мера да би се епидемија довела под контролу. То значи:

Моменталне озбиљње мере. Обавезна изолација и преузимање контроле над ситуацијом. Затим, временом попуштати са оштрим мерама, тако да људи могу полако да се враћају у нормалу.

Како то изгледа?

Ако се примени ова стратегија, после првог таласа број мртвих ће се у великим земљама попут Америке мерити хиљадама, а не милионима.

Зашто? Зато што је не само спречен експоненцијални раст броја заражених, већ је смањен и проценат смртности, пошто здравствени систем није пребукиран. Овде можемо употребити проценат смртности од 0.9%, као што је тренутно у Јужној Кореји, која је најдоследније спровела стратегију сузбијања.

Ако тако поставимо ствари, избор звучи крајње једноставно. Сви би требало да примењују ову стратегију. Па зашто онда неке државе оклевају? Плаше се следећег:

Ево како је Империал Колеџ урадио модел стратегије сузбијања. Зелена и жута линија су различити сценарији сузбијања. И сами видите да не изгледа тако добро: поново имамо експлозије броја оболелих, па чему онда све?

Одговорићемо на то питање ускоро, али сада постоји нешто битније.

Када их овако представимо, политике ублажавања и сузбијања не изгледају веома примамљиво. Или ће много људи умрети одмах и економија ће опстати, или ће привреда страдати само да би се одложила масовна смрт.

Ипак, све ово занемарује једну врло битну ствар - важност времена.

Сваког дана, сваког сата који у многим земљама оклевају са применом мера, експоненцијално расте претња. Пред светом је највећи талас притиска на здравствени систем у историји. Потпуно смо неспремни, и суочавамо се са непријатељем ког не познајемо. То није добра позиција за вођење рата.

Шта ако се суочимо са најгорим непријатељем, о коме не знамо ништа, и имамо само две опције: или се залетимо ка њему, или побегнемо да би купили себи мало времена за бољу припрему. Шта бисте изабрали?

То је оно што мора да се деси одмах, и сваки дан који одлажемо корона вирус, можемо се боље припремити. У наставку текста можете видети детаље свега што би нам време купило.

Са ефективном применом стратегије сузбијања, број случајева би опао преко ноћи, као што се десило у провинцији Хубеј прошле недеље.

Последњих дана нема ниједног новог случаја у тој кинеској провинцији, која има чак 60 милиона становника.

Дијагностика би и даље показивала одређени број заражених, али би тај број почео нагло да пада. Са мање случајева заразе такође опада и смртност. А драстично се смањује и колатерална штета: мање људи би умрло од болести које нису везане за корона вирус зато што здравствени систем није преплављен.

Стратегија сузбијања би довела до следећег:

У овом тренутку, не постоје подаци о правом броју заражених у САД и Уједињеном Краљевству. Једноставно нико не зна колико их је, постоје само званичне бројке које сигурно нису тачне, док реалност лежи у десетинама хиљада заражених. То је последица чињенице да тамо не тестирају и не прате.

За неколико недеља могло би да почне са масовним тестирањем, чак и целокупне популације. Са том информацијом, била би јаснија права ситуација, где је неопходно бити агресивнији, а које области су сигурније и могу бити мање изоловане.

Нове методе тестирања би могле убрзати тестирање и значајно смањити цену истог. 

Такође би било могуће успоставити детаљну операцију праћења, као што је то урађено у Кини и другим земљама источне Азије, где су идентификовали сваку особу која је била у контакту са зараженима, и могу да их ставе у карантин. То је довело до нових информација, што је временом омогућило попуштање мера социјалног удаљавања: ако знате где је вирус, можете да се борите против њега само на тим местима. То није комплексна наука, већ главни разлог зашто су земље источне Азије успеле да контролишу епидемију без драконских мера изолације која је у овом тренутку неопходна у западним земљама.

Мере тестирања и праћења су драстично смањиле број заражених од корона вируса и довеле епидемију под контролу, без увођења оштијих мера изолације.

Америка и Велика Британија се налазе пред озбиљном борбом, а немају никакво "оружје". Залихе маски ће потрајати само две недеље, заштитних одела је мало, нема довољно респиратора ни кревета, као ни машина за оксидирање крви. То је један од главних разлога зашто ће стопа смртности бити врло висока ако се те земље буду водиле стратегијом ублажавања.

Али, ако успеју себи да купе довољно времена, ситуација се може преокренути.

Време дозвољава набавку неопходне опреме, покретање производње маски, одела, респиратора и свега што је неопходно. 

Дакле да разјаснимо, довољне су само недеље да се ситуација потпуно преокрене, али је за то потребна моментална акција. Многе земље се мобилишу, људи су смислили инвентивна решења, као што је штампање опреме 3Д штампачима. То је могуће урадити, само је неопходно време. Такође, критичан је недостатак здравствених радника, и зато на Западу мора да почне обука медицинских техничара, као и враћање лекара из пензије. То је могуће урадити за неколико недеља, али неће успети ако дође до потпуног колапса.

Људи су уплашени, зато што је корона вирус и даље нов. Постоји много ствари које су непознате, а људи и даље нису престали да се рукују и грле. И даље нису навикли да отварају врата лактовима, и не перу руке после пипања кваке.

Када буде било довољно маски, биће могућа њихова употреба и ван здравственог система. Тренутно су очајнички неопходне здравственим радницима, али ако не буде било несташица истих, сви би могли да их носе, што би додатно смањило ризик заразе.

Све су то јефтини начини да се смањи стопа ширења корона вируса. Што мање се вирус шири, мање екстремних мера ће морати да буде предузето у будућности. Али је потребно време да се све ове мере спроведу и да се људи едукују.

Ми у ствари знамо врло мало о овом вирусу, али се сваке недеље појављује стотине нових истраживања, која мало по мало све чине јаснијим. Свет је напокон уједињен против глобалног непријатеља док научници настоје да разумеју ову пошаст.

Јасни одговори на ова питања ће помоћи да одговор на епидемију буде што прецизнији и да се минимализује колатерална економска и социјална штета. А та штета је само недељама удаљена, не годинама.

Проналажење лека

Шта ће бити ако успемо да пронађемо лек у наредних неколико недеља? Сваки дан који "купимо" нас доводи ближе том циљу. Тренутно, постоји неколико кандидата, као што је Фавипиравир, Хлороквин или Хлороквин комбинован са Азитромицином. Шта ако се испостави да за два месеца буде направљена вакцина за корона вирус? Било би изузетно глупо да нека земља има милионе жртава због стратегије ублажавања тако близу циља.

Разумевање корисних трошкова

Сви фактори изнад могу помоћи у спасавању милиона живота. То би само по себи требало да буде довољно. Нажалост, многи на позицијама моћи не могу да размишљају само о зараженима, већ о целокупној популацији, а мере тешке изолације могу имати негативан утицај на исту.

Тренутно немамо идеју како различите мере социјалног удаљавања смањују пренос вируса. Такође не знамо која је права економска и друштвена цена тешке изолације.

Зато је тешко проценити које мере су потребне ако не знамо праву цену бенефита које могу да донесу.

Неколико недеља би купило довољно времена за разумевање те цене, за постављање приоритета и разрађивање плана акције. Што мање случајева заразе, лакше је разумети сам вирус, што пружа прилику за припрему и процену шта ће највише коштати, као и прилику за едукацију целокупне популације... То су најважнији алати за борбу са вирусом, и само смо недељама далеко од развијања и примењивања истих. Зар не би било глупо да почне примена стратегије која би свет препустила на милост и немилост непријатељу.

"Чекић" и "плес"

Јасно је да је стратегија ублажавања лош избор, док стратегија сузбијања има масивне краткорочне предности. Али неки људи су са разлогом забринути због те стратегије:

Сада ћемо да погледамо како стварно изгледа стратегија сузбијања. Можемо то назвати "чекић" и "плес".

Шта је "чекић"?

"Чекић" представља моменталну и агресивну реакцију. Због свих наведених разлога, а пре свега куповине времена, неопходно је да се зараза сузбије што пре. Главно питање је: колико ће то трајати?

Наравно да се сви плаше да ће бити закључани у кући месецима, са свим последицама које долазе - економским колапсом и менталним сломовима. Тиме су се бавили и научници из Империал Колеџа у свом истраживању:

Сећате се овог графикона? Светло плава област која покрива период од краја марта до краја августа представља временски распон током ког мора да буде спроведен "чекић", иницијално сузбијање са озбиљним мерама изолације.

Ако пред собом имате опцију да стотине милиона људи умру, док је друга да се економија у потпуности заустави на пет месеци, није баш лако изабрати. Али то не мора нужно да буде тако. Ово истраживање британских научника је критиковано због великих пропуста који су начињени: игнорисање праћења контаката заражених (што је срж мера које су спровеле Јужна Кореја, Кина и Сингапур), као и забрану путовања (што је било кључно у Кини)...

Графикон изнад приказује нове случајеве заразе у кинеској провинцији Хубеј (60 милиона људи) сваког дана од 23. јануара. Кроз само две недеље становништво је почело да се враћа на посао. Кроз пет недеља ситуација је била под контролом. А кроз само седам недеља број нових случајева је био занемарљив. И, не заборавимо, то је била најтеже погођена област у Кини.

И то су само наранџасте линије. Сиве, које представљају "праве" случајеве, су пале још раније (погледајте графикон број 9).

Мере које су предузете у провинцији Хубеј су врло сличне онима које су предузете у Италији, Шпанији и Француској: изолација, карантини, обавезан останак код куће осим одлазака по храну, праћење контаката, тестирање, повећавање болничких капацитета, забрана путовања...

Разлика је, међутим, у детаљима.

Мере које су предузели Кинези су биле много оштрије. На пример, само једној особи по домаћинству је било дозвољено да напусти кућу, и то на свака три дана, да оде по храну. Такође, примена мера је била немилосрдна. То је највероватнији разлог зашто је заустављена епидемија.

У Италији, Француској и Шпанији мере нису тако драстичне, а њихова примена није била тако оштра. Људи се и даље шетају, многи без маски и заштите. То је разлог зашто је "чекић" спорији на Западу, што ће узроковати много више времена које је потребно да се епидемија доведе под контролу.

Неки су то интерпретирали као доказ да "демократске" земље не могу да примене мере сличне кинеским, али то није тачно.

У периоду од неколико недеља, Јужна Кореја је имала најгору епидемију не рачунајући Кину. Сада је она великим делом под контролом. И то су урадили без молбе популацији да остане код куће, већ су применили агресивно масовно тестирање, праћење контаката и примене карантина и изолације тамо где је то потребно.

Графикон испод на добар начин приказује које мере су различите земље примениле, и какав је то утицај имало на заустављање епидемије.

На њему видите како су добро припремљене земље, са јаким епидемиолошким здравственим системом, едукацијом о хигијени и изолацији, као и добром системом раног откривања вируса нису морале да плате високу цену касније.

Са друге стране, земље као Италија, Шпанија и Француска су морале да примене много тежи "чекић" да би убрзале сузбијање.

И на крају, јасно је види недостатак примене мера у САД и Великој Британији. Те земље још увек не раде оно што је омогућило Сингапуру, Јужној Кореји и Тајвану да контролишу вирус, без обзира на експоненцијалан раст заразе. То је само питање времена. Или имају масивну епидемију, касно схвате да су погрешили и онда морају да компензују још тежим "чекићем". Такав развој ситуације је немогуће избећи.

Реално је могуће применити "чекић". Велика епидемија каква је била у Јужној Кореји може да се доведе под контролу за неколико недеља без обавезног социјалног удаљавања. Западне земље, које су почеле да примењују тежи "чекић" политиком стриктне самоизоације дефнитивно могу да преузму контролу кроз неколико недеља. Само је питање, дисциплине, примене и да ли популација поштује правила.

Када је "чекић" примењен и епидемија је под контролом, онда почиње друга фаза: "плес".

После агресивног напада на корона вирус, кроз неколико недеља је могуће преузети контролу, и затим је могуће узвратити ударце вирусу. После тога долазе дугорочне мере са циљем сузбијања вируса док не буде откривена вакцина.

То је највећа заблуда коју људи имају када размишљају о мерама изолације: мисле да ће морати да остану закључани у кући месецима. То уопште није тачно, пошто је велика вероватноћа да ћемо се вратити нормалном животу за кратко време.

Како су Јужна Кореја, Сингапур, Тајван и Јапан дуго имали толико случајева, у случају Јужне Кореје на хиљаде њих, па ипак се нису закључавали у куће.

У снимку изнад јужнокорејска министарка спољних послова објашњава како им је то успело, и крајње је једноставно: ефикасно тестирање, ефикасно праћење, забрана путовања и ефикасна примена изолације и карантина.

Сингапур се водио истим примером. У њиховом случају, власти тог града-државе су донеле и пакет економских мера да помогну онима у карантину.

Сада је питање да ли је касно за друге, "спорије" земље. Никако није. Самом применом "чекића" они су себи приуштили још једну шансу да све ураде како треба. Што више чекају, "чекић" ће бити тежи и дужи, али њиме може да се контролише епидемија.

Али шта ако све ове мере не буду довољне?

Период између "чекића" и проналаска ефективне вакцине или терапије можемо назвати "плес", зато што ће током тог периода теже мере бити олакшане. У неким областима ће поново избити епидемија, док ће друге бити поприлично сигурне. Дакле, у зависности од ситуације, мере социјалног удаљавања и изолације ће бити попуштане или поново успостављане. То је "плес" Р: кретање од мера које нас враћају у нормалу и оних које омогућавају поновно ширење болести, "плес" економије против здравства.

Како функционише "плес"?

Једино што је овде битно је слово Р, које се користи као ознака за стопу ширења заразе. На почетку епидемије, у неприпремљеној земљи, Р износи између 2 и 3: то значи да током неколико недеља заразе један човек у просеку инфицира двоје или троје људи.

Ако је Р изнад 1, зараза временом прераста у епидемију. Ако је испод 1, корона вирус умире. Током "чекића", циљ је смањити Р што ближе нули да би се сузбила епидемија. У Вухану је на почетку Р износио 3.9, док је после изолације и ванредног стања смањено на само 0.32.

Али када пређемо на "плес", више нема потребе за тешким мерама. Само је потребно да Р остане испод 1, пошто мере изолације имају праву и тешку цену, људи губе посао, здравље...

Уз неколико једноставних мера Р је могуће задржати испод 1.

Графикон изнад представља како различити типови пацијената реагују на вирус, као и њихову "заразност". Нико не зна прави изглед ове криве, али је могуће направити груби модел на основу прелиминарних истраживања.

Сваки дан након што је заражен, човек постаје потенцијални извор заразе. Сви дани "заразности" резултирају са 2.5 додатне заразе у просеку.

Верује се да постоје заразни потенцијали и у фази када човек нема симптоме. Након појаве симптома, посете лекари и добијања дијагнозе, "заразност" се смањује.

На пример, док особа још увек нема симтпоме, понаша се нормално. Током свакодневног разговора, додиривања кваке или шипке у аутобусу шири вирус на друге људе. Што више вирус "расте", особа је све "заразнија". После појаве симптома и затварања у кућу, тачније самоизолације, драстично се смањује ширење вируса.

Ако дође до хоспитализације, чак иако је неко изузетно "заразан", не шири вирус у великој мери пошто је изолован.

На том примеру се најбоље види сјајан утицај мера које су примењене у Сингапуру и Јужној Кореји.

Само ако све ове мере не успеју, онда мора да се примењује оштрија изолација.

Ако, и поред примене горе наведених мера, Р остане близу или изнад броја 1, онда мора да се смањи број људи са којом просечна особа има контакт.

То се може урадити на различите начине, као што је отказивање догађаја са много људи, или охрабривање рада од куће где год је то могуће.

Друге мере су много скупље, економски, социјално и етички, као што је затварање школа и универзитета, увођење опште изолације као и затварање фирми и компанија.

Горњи графикон је изузетно груб и непрецизан, пошто нико и даље није прецизно рангирао мере борбе против короне. То је велика грешка, пошто је то најбитнија ствар коју владе широм света морају да имају на располагању да би доносиле добре одлуке. 

Током "чекића", владе желе да смање Р што је више могуће, кроз мере које би популација могла да толерише. Као што је већ поменуто, у Хубеју је Р смањен на 0.32, Нема потребе ићи толико ниско, довољно је смањити на 0.5 или 0.6.

Током периода "плеса", кључна је тежња да Р остане што ближе броју 1, али ипак испод њега, и то током дужег временског периода. То ће спречити драстичне експлозије броја заражених, а такође ће се избећи примена драстичних мера заштите.

Аутор овог текста је Томас Пуејо. Рођен је у Нанту у Француској, и бави се маркетингом. Његове текстове о борби са корона вирусом, употпуњене графиконима,  је прочитало више од 40.000.000 људи, а као што сте већ могли да прочитате, он се залаже за најоштрије могуће мере у циљу победе над корона вирусом. 

Оригиналну верзију текста на енглеском језику можете прочитати кликом ОВДЕ.