СЕСТРЕ ФИЛИМОНОВИЋ ОЖИВЕЛЕ ДЕДОВИНУ НА ГОЛИЈИ! Раде и мушке и женске послове, али се не жале, "ЛЕПШЕ ЈЕ ОВДЕ, ЖЕЛИМО ДА ОСТАНЕМО!" (ВИДЕО)
Сестре Филимоновић решиле су да обнове дедино и очево имање. Желе да промене слику села на Голији.
Две су сетре Филимоновић оживеле дедовину у Дојиновићу, селу подно Голије, на југозападу Србије. Асфалт су замениле за њиву, па им нису страни вожња трактора, скупљање сена, орање...
НА АЕРОДРОМУ "НИКОЛА ТЕСЛА" ИЗНЕНАДА НЕСТАЛО СТРУЈЕ: Ево шта то сада значи и ШТА ЋЕ БИТИ СА ПРЕДВИЂЕНИМ ЛЕТОВИМА
ВЕЛИКИ ПОЖАР ГУТА СВЕ ПРЕД СОБОМ КОД МАЛОГ ПОЖАРЕВЦА! Цело брдо у пламену, ватра се шири ка ауто-путу (ВИДЕО)
СРБИЈА ИМА НОВОГ ЛОТО МУЛТИМИЛИОНЕРА! Невероватна цифра отишла у овај град - пљушти киша пара
Ове послове који умарају и мушкарце обављају без по муке. Да је бољег пута и воде, верују вратила би се и омладина у напуштена села, но упркос потешкоћама оне остају на својој земљи.
А мука је на селу свакодневица. Путеви лоши, воде нема. Ипак, Милоранка и Милица пркосе. Сестрама Филимоновић нису страни мушки послови, са еланом и вољом их обављају, не дају очевину и дедовину у Дојиновићу подно Голије, причају за Блиц вести.
"Жао ми је да се огњиште мојих родитеља затвори"
- То је нека воља. Мени је жао да се огњиште мојих родитеља затвори. Ако се то једном деси никад се отворити неће - прича за медије Милица.
Милоранка каже да мора да ради и мушке и женске послове како би остала да живи у Дојиновичу на имању са којег јој је порекло и на којм је уз родитеље провела читав живот.
Показују нам сестре жуљевите руке и додају да на дедовини и очевини посла не мањка. Обрађују Милица и Милоранка земљу, баратају и плугом и ралом. Ако нису у њиви, у тору су са 60 оваца и јагњади. заједнички раде и у штали.
"Радимо једноставно све што треба на селу"
- Све радимо. Косимо, оремо, балирамо, терамо бале и ђубриво, једноставнои све што треба на селу. Чим држиш стоку мораш да му посејеш и пшеницу, да овршеш, да покупип и жито и ливаде и све то да спакујеш у сењак, јер стоку мораш да храниш, да је гледаш са задовољством јер ако не волиш не можеш овај посао ни да радис - искрена је Милоранка.
Док тепа, љубећи младо јагње, Милица нам прича да је са муком научила да вози трактор и да је упорност била пресудна.
Мало по мало вожњу трактора је савладала, али је права мука била са приколицом. Захваљујући решености и упорности и ту је муку савладала, па данас трактором управља боље него мушкарци.
Посла је много, па дан почиње и пре свитања, а траје до вечерњих сати. За разлику од њиховог, у разуђеним подголијским селима већина је домаћинстава под кључем.
Нема омладине, отишла је причају нам сестре Филимониовић у градове, за бољим животом. А најбоље је, тврде за медије бити свој на своме.
"Лепше је овде"
- Лепше је овде. Лакше би било да има још мало пута и воде, јер нам је тешко да је догнамо. Желимо да останемо овде, лепо је, чисто је, код мене овде равница као у Војводини - хвали се Милоранка.
Милица каже да се ни под којим условом не би вратила у град.
- Упркос муци моје село не би мењала за не знам шта. Тамо устанеш ујутру не можеш да дишеш. Док дођеш до града и стакла да затвориш на кола смрде ти кола - прича Милица.
Зато су сестре Филимоновић решене да опстану у овој оази тишине на пашњацима и ливадама које су им некада били игралиште.
Извор: Србија Данас/Блиц/Сенада Калић/М.А.
