Филм о Тијани Јурић под окриљем СНАЖНИХ ЕМОЦИЈА: Погледајте сценарио инспирисан судбином убијене девојчице

Мрачни паркинг међу сивим зградама на Новом Београду. Подмуклу тишину пролећне ноћи прекида застрашујући звук полицијске сирене, док таму касапи ротација на аутомобилима. Све је исто као и оне ноћи кад је нестала мала Лена (Клара Хрвановић), али су и даље ту снага и жеља једне мајке да поново загрли своје чедо.

Да, ово јесте само једна сцена из филма. Филма „48 сати и један минут“ који је инспирисан трагичном судбином девојчице Тијане Јурић, али, нажалост, неретко и стваран сценарио игре која се зове живот. Сценарио срећног живота једне породице чије конце успе да помрси помрачен ум, отргне детињство од невиног бића и остави најтеже питање „зашто?“.

Његов страшан укус, нажалост осетиле су многе породице у Србији.

Ауторка овог потенцијално значајног дела седме уметности Сања Рајачић препричала је сценарио филма.

За веома кратко време киднаповао је троје деце којима се изгубио сваки траг. Једна мајка чије је дете мистериозно нестало, коју у филму глуми Сања Рајачић, одлучила је да узме ствар у своје руке.

Након сазнања да полиција не може да крене у потрагу док не прође 48 сати од нестанка, није часила часа. Закони, процедуре, правила… спречили су многе да крену у акцију. Али не и мјаку мале Лене.

Исконска снага нагнала ју је да не одустане, да пронађе одређене важне детаље, које ауторка није желела да открива, а након којих се и полиција придружила.

Један од напетих момената ове драме са елементима трилера, који је сниман на мосту између стамбених зграда, надомај паркинга у Улици Михајла Пупина, леди крв у жилама. Моменат када полиција напокон реагује и укључује се у потеру са циљем да отргне девојчицу из канџи бездушног киднапера.

Шта се касније десило са петогодишњом Леном, али и осталим малишанима сазнаћемо 25.маја 2019. године на Међународни дан нестале деце, када ће филм премијерно бити приказан.