ГАРДОШ Живописно насеље са старом тврђавом која крије тајанствене подземне коридоре!
Где је и шта представља Београд данас? Швајцарски архитекта Ле Корбизије је једном приликом изјавио: “Београд је најружнији град на свету, на најлепшем месту на свету.”. Слажемо се са делом о најлепшем месту на свету, а у оквиру пројекта “Београд данас”, даћемо све од себе да демантујемо први сегмент Ле Корбизијеове тврдње и истакнемо колико је диверзитет, који је обележио богату историју нашег главног града, важан и колико се заправо лепоте крије у шаренилу стилова, епоха и култура, које су струјале градом кроз његову хиљадугодишњу прошлост.
Гардош је урбано насеље у Београду, смештено у општини Земун. Налази се на падинама истоименог брда и представља главно историјско обележје Земуна. Делови тврђаве Гардош, изграђене у 14. и 15. веку, спадају међу најстарије очуване делове Земуна.
БЕОГРАД ДАНАС: Кошутњак - место за бекство из града - градско излетиште за све генерације
БЕОГРАД ДАНАС: Ташмајдански парк - зелена оаза и сведок српске историје усред Београда
БЕОГРАД ДАНАС: Пут кроз време у најбољем ретро стилу - Шмизла Винтаге Shop
Ово насеље се налази на једном од три брда на којима је изграђено историјско језгро Земуна. Гардош доминира десном обалом Дунава и природни је видиковац ка подручју преко реке, у општини Палилула. Суседи са насељима Горњи Град на северозападу, Ћуковац и Мухар на југу, и Доњи Град на југоистоку.
Територија од Гардоша, преко Ћуковца до Калварије, једно је од најактивнијих подручја клизишта у Београду. Будући да је сециран вековима, неки делови леса имају литице које су готово вертикалне и достижу нагиб до 90 степени. Осим тога, ово подручје је познато по лагумима, обимној мрежи подземних коридора који су коришћени за снабдевање, скривање и евентуалну евакуацију. У претходним вековима, насељеници су остављали многе вертикалне окна која су прозрачивала лагуме, сушила лес и одржавала га чврстим. Како се град Земун ширио и урбанизовао, окна су временом била покривена или затрпана смећем. На тај начин, коридори су задржали влажност и почели се урушавати. Ситуација постаје критична готово након сваке кише.
Лагуми Земуна, са својом дужином и разгранатошћу, извор су бројних урбаних митова. Један од њих је да неки лагуми, потекли из подрума испод вертикалних степеница на дну Гардошког торња, заправо иду све до испод реке Саве, прелазећи у Београд и повезујући Гардошку тврђаву са Београдском тврђавом преко реке. Прича је настала у Првом светском рату када су Аустријанци заиста погодили торањ, бомбардујући га са Дунава. Лева степеништа која воде ка подруму срушила су се, закопавши подрум. Локално становништво веровало је да су Аустријанци то учинили намерно, како би сакрили подземне пролазе. Након рата, ископан је тунел од садашње галерије приземља до закопаног подрума, али се испоставило да из њега нема пролаза. Ипак, мит опстаје.
Тврђава Гардош, позната и као Земунска тврђава или Цитадела, чини најстарији очувани део Старог Земуна и представља један од најимпозантнијих видиковаца у Београду. Њени зидови датирају из 14. и 15. века и грађени су као део мађарског пројекта обнове утврђења на њиховој јужној граници, као одговор на надирућу опасност од Османлија. Гардош је играо кључну улогу у два велика сукоба: одбрани Београда од Турака 1456. године, под вођством Јована Хуњадија, и паду Београда и Земуна у османске руке 1521. године, под командом султана Сулејмана Величанственог. У тим борбама, читава гарнизона утврђења Гардош, предвођеног Шајкашима, дао је своје животе, а тврђава је била последња линија одбране. Документ из 1608. године, ауторства Максимилијана Прандштатера, приказује тврђаву у пуном сјају, са кровом. Међутим, прикази Земуна из касног 17. века приказују само рушевине тврђаве.
Средњовековита тврђава Земун данас је сачувана у остацима цитаделе која је позната као Мали град. Ова готичка грађевина имала је четири округле куле, по једну на сваком углу, док су зидови били састављени од камених плоча и опека прекривена кречним малтером. Данас су сачувани делови спољних зидова и три куле високе до 2 метра.
Нажалост, тврђава није доживела адекватну реконструкцију још од 17. века. Временски услови, војни сукоби и локално становништво које је користило камење за сопствене потребе допринели су даљем пропадању. Држава је 1948. године прогласила тврђаву за културно добро. Међутим, до 21. века запуштеност тврђаве постала је очигледна. Спољни малтер је потпуно отпао са зидова, а југоисточна кула се срушила, угрожавајући околне куће. Додатно, нелегална градња у близини нанела је додатну штету тврђави.
Током археолошких ископавања 2010-их година, откривена су два сводна улаза у куле на спољној страни југозападне куле, који су се налазили неких 2,5 метра испод нивоа терена модерног Гардошког торња. Током археолошких истраживања 2012–2013. године, откривене су две одлично очуване римске гробнице са бројним артефактима и нетакнутим скелетима, смештене између источне и јужне куле, које датирају из 2. или 3. века нове ере.
Пројекат реконструкције је започет 2016. године. У марту 2018. године најављено је да ће се врх платоа брда и подручје око торња ревитализовати. Посао је поверен архитекти Ксенији Булатовић, без спровођења јавног архитектонског конкурса. Реконструисано подручје ће обухватити 2.000 квадратних метара, а биће изграђена и два панорамска лифта, како би се омогућио лакши приступ. Пројекат, који укључује бетонирање тврђавног платоа, изазвао је полемике у јавности и међу
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
