ГДЕ МОЖЕ ДА БУДЕ СЛЕДЕЋИ ЗЕМЉОТРЕС У СРБИЈИ? Стручњак објаснио све: Морамо се припремити и едуковати
Након серије земљотреса у Хрватској, понеког у Северној Македонији, пар њих је погодило и Србију.
Један, јачине 2,6 степени по Рихтеру, десио се 10. маја преподне у Чачку, а у раним вечерњим сатима нешто јачи - 3,9, погодио је Делиград, 16 километара од Крушевца.
Професор Рударско-геолошког факултета у Београду Драган Миловановић, каже да нам све то говори да је ово подручје потенцијално могуће за земљотресе, јер се ми налазимо на граници две плоче велике. То је афричка плоча која подилази под Европу.
Смоки представља 3Д тактилне табле за слепе и слабовиде суграђане
ЗАВРШЕНЕ АНАЛИЗЕ ДЕЧАКУ ИЗ СРБИЈЕ НА НОВИ ХЕПАТИТИС: Огласили се лекари, дете хитно пребачено у Италију
ПРИПРЕМИТЕ СЕ ЗА ПАКЛЕНЕ ВРУЋИНЕ: Наш познати метеоролог изнео НАЈНОВИЈУ ПРОГНОЗУ - ево какво нам се време спрема (ФОТО)
- Али, та граница није физички онаква каква је данас већ је то једно подручје ширине пар стотина километара, наравно дужине неколико хиљада километара. Тај процес кретања је утврђен пре скоро близу 200 милиона година. Сви ми који живимо на планети, пливамо на плочама које се међусобно крећу по астеносфери. То је једна зона која је око 200 километара испод нас и која је полутечна. Земљи је спољашње језгро од метала гвожда и никла које је течно, а има једна зона која је на неких 200 километара испод, и она је полутечна. И, ми, у ствари, пливамо. Свет се креће лево и десно. Ми смо, на нашу срећу или несрећу на граници те две плоче, где су најинтензивнији земљотреси и вулкани. Стицајем околности Балкан је мало у сенци. Најкритичнија је прича између Јужне и Северне Америке, онда део Јапана, део западног источног Пацифика, Атлантског Пацифика. Ту су баш велики осињаци. Ми смо мало даље, и овде је пре много милиона година био врло интензиван магматизам, и вулканизам који је наравно праћен земљотресима. Сада ћутимо - објашњава проф. Миловановић.
Земљотреси и вулкани су потребни
Сви се ми бојимо земљотреса, а саговорник напомиње да нам и они и вулкани, заправо, требају.
- Када би живот био другачији, и кад би они стали, земља би умрла. Јер, неће бити дизања и спуштања тла ако све то стане. Онда би врло брзо сви океани били засути песком, глином, и шљунком, планине еродоване, и све би било равно. Те појаве су веома важне јер одржавају живот онакав какав је данас. Не можемо да их предвидимо јер немамо могућност да их директно меримо али смо утврдили та повлачења на основу присуства одређених врста стена и минерала, који настају само у тим условима. Наравно, мери се кретање плоча, ми смо мерили када се усред Пацифика ширио океан за неких 10 до 15 центиметара а према Алпима се повлачи. Тамо је пакленица. Ми смо овде мало у сенци догађаја. Другим речима, пре 100 милиона година овде је била вриска као што је било у подручју Анда и сад се то затворило, али ту су неки стари од операција ожиљци. Немамо могућност да предвидимо нити земљотрес, нити вулкан јер је то огроман простор за који човек има мониторинг али он је недовољан. Те плоче се врло тешко померају, док се једна помери лево а друга десно и енергија акумулира, а земљотрес настаје када се акумулирана енергија испусти, или део плоче подвуче, ослободи. Само клекне - каже саговорник.
Земљотреси се прате, мери њихов интензитет и стављају на карту више од 100 година. По тој статистици Србија припада Алпско-хималајском појасу, на којем су "ожиљци" од ранијих потреса.
- Тај појас који иде од Италије па преко Бањалуке, па преко Босне, Београда, Копаника па улази у Грчку, Тусрку до Хималаја и то је чувени Алпско-хималајски појас, на њему су стари ожиљци на којима се лакше та енергија ослобађа, јер су то старе ране. Сад ћутимо али морамо да пратимо све што се догађа. Морамо на на неки начин себе припремити и едуковати како се понашати када се догоди земљотрес - напомиње проф. Миловановић.
Према његовим речима, статистика показује да су код нас најјачи земљотреси били од 5 до 6 степени по Рихтеровој скали.
- Нису забележени јачи. Можда их је раније било, пре више стотина милиона година, али сви ови су били мали. Обично се после јако земљотреса дешавају слабији јер се сматра да је то смиривање тла. Можда су ови слабији последица неког јачег, јер све ово што се дешавало у Скопљу, Бањалуци, Краљеву, код Загреба, све се то ослобађа енергија. Пошто се плоча помера лево-десно, она је негде штуцнула, али није цела плоча, већ само њени делови клекли под углом од 20, 25 степени. Ми то немамо могућност ни са чим да одредимо, ми само можемо да уочимо ослобађање енергије, да "бацимо" на карту и да посматрамо шта се заправо статистички догађа да би на неки начин прејудицирали у ком простору ће бити земљотреси - каже он.
Карта сеизмичког хазарда
Републички сеизмолошки завод на свом сајту има Карту сеизмичког хазарда Србије израђену 2018. године. На њој преовладавају жута и наранџаста боја, а свака од њих значи колики би интензитет земљотреса по Меркалијевој скали могао да се догоди у одређеном простору.
По њој, најјачи удари од 8 степени по Меркалију могли би да се догоде у Свилајнцу, Крагујевцу, Јагодини, Ћуприји, Параћину, Александровцу, Краљеву, Чачку, у Рашкој, Новом Пазару, Ваљеву, Неготину... Од 7 до 8 степени би могао да буде у Београду, Шапцу, Ивањици... Са друге стране, најбезбеднија је Суботица, која је означена зеленом бојом и у њој је потенцијални могућ удар од 5 до 6 степени по Меркалијевој скали.
- Оно што је веома важно за овај простор Србије, Сеизмолошки завод је урадио карту сеизмичког хазарда. Ту су простори који су врло важни за градњу грађевинских објеката - зграда мостова, тунела, путева, који требају одговарајућу заштиту и сугурност. На карти су степени по Меркалијевој скали, на њој су означени степени односно колики интензитет земљотреса би могао да буде. Свако ко гради мора би да има то у виду зарад стабилности и сигурности. То је њена највећа вредност - објашњава проф. Миловановић, а на питање да ли је сеизмика наших грађевина добра, каже да је његово лично виђење да јесте:
- Сигуран сам да постоје институције које контролишу да ли се поштује Закон, моје лично виђење је да се већина придржава, али подаци о урушавањима која се дешавају говоре да су то последица, не нестручности, него непоштовања законских регулатива, које морају ту да буду - завршава проф. Миловановић и за крај додаје да климатске промене директно не утичу на појаву земљотреса али индиректно да.