ГОДИНУ ДАНА ОД ОДЛАСКА "ЂЕДЕ": До задњег дана борио се за Србе у Црној Гори
Прошло је годину дана од када нас је напустио архиепископ цетињски и митрополит црногорско приморски Амфилохије.
На данашњи дан, пре годину дана, престало је куца срце нашег "ђеде" како су га сви звали.
"ПАНДОРИНИ ПАПИРИ" МУ ДОШЛИ ГЛАВЕ? Мило под лупом Брисела - стеже се обруч око председника Црне Горе
ПУЦАЛИ У ИКОНЕ, СКРНАВИЛИ ГРОБОВЕ, ЗАПАЛИЛИ ЦРКВУ: Детаљи стравичних злочина ХОС-а у Мостару током рата (ВИДЕО)
ОТКРИВЕН НОВИ МЕТЕОРСКИ СОЈ: Имена астронома из комшилука остаће записана у историји
Архиепископ цетињски и митрополит црногорско приморски Амфилохије, световно Ристо Радовић (83), остаће упамћен као неко ко је позвао и стао на чело масовних вишемесечних литија у Црној Гори против Закона о слободи вероисповести, а које су на концу довеле до смене власти у Црној Гори, одредиле резултат парламентарних избора и проузроковале пад ДПС-а Мила Ђукановића након три деценије на власти.
До последњег дана се борио за Митрополију и за Српску цркву у Црној Гори, за Косово и Метохију у саставу Србије, за очување српског идентитета и достојанство Срба и Црногороца православаца у Црној Гори.
Био је против распада Југославије и за уједињење српских територија.
Митрополит Амфилохије рођен је на Божић 7. јануара 1938. године у Барама Радовића у Доњој Морачи. Световно име му је било Ристо Радовић. Основну школу завршио је у родном месту, а Богословију Св. Саве у Раковици у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. Студирао класичну филологију на Филозофском факултету у Београду.
После завршеног факултета, постдипломске студије наставља у Берну и Риму, гђе је магистрирао на Источном понтификалном институту (1965). Одатле одлази у Православну Цркву Грчке, где је примио свештенички чин. У том периоду, у Атини је одбранио докторат о Светом Григорију Палами.
После годину дана проведених на Светој Гори, одлази за професора на Православни институт Светог Сергија у Паризу, а од 1976. године постаје доцент, па редовни професор на Богословском факултету Светог Јована Богослова у Београду (касније Православног богословског факултета Универзитета у Београду), у два мандата био је и његов декан.
Био је заменик патријарха Павла од 2007. до његове смрти 2009. и након тога до избора патријарха Иринеја 2010. Тих година питали су га да ли себе види као као новог патријарха, а он је одговорио – "неће ме се Црногорци тако лако ратосиљати".
Сабор СПЦ изабрао га је маја 1985. године за епископа банатског, а хиротонисао га је убеоградској Саборној цркви патријарх српски Герман.
Децембра 1990. године изабран је за митрополита црногорско-приморског са седиштем на Цетињу, свечено устоличење извршио је патријарх српски Павле.
Говорио је грчки, руски, италијански, немачки и француски језик, а користио у научном раду старогрчки, латински и црквенословенски. поред теологије и филозофије бавио и есејистиком, преводилаштвом и поезијом, примљен је у чланство Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Црне Горе, добитник је многих књижевних награда.
