ГОРОСТАСНИ ХРАСТ ЗАПИС У ДОЊОЈ ЛИВАДИЦИ КОД ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ – Гране дуге и по 15 метара
Као и многа села у Србији и Доња Ливадица код Велике Плане има свој храст запис, по веровању мештана свето дрво које чува село и до којег се о значајним верским празницима организује литија
Ливађански храст свакако није ни најстарији, ни највећег обима али се од својих листопадних рођака издваја по огромној крошњи. Свето дрво се толико разгранало да су се поједине његове гране буквално спустиле на земљу и „помажу“ стаблу да држи крошњу. Посматрано са стране гране чине својеврсни славолук.
ПОЈАВИЛЕ СЕ ЛАЖНЕ ПОТВРДЕ О ВАКЦИНАЦИЈИ: Завод за јавно здравље издао хитно упозорење
ПРОНАЂЕНА НЕСТАЛА РЕНАТА (37): Јавила се полицији, али се још увек није вратила кући
НОВЕ ДОЗЕ АНТИ-КОВИД СЕРУМА НЕ ПРЕСТАЈУ ДА СТИЖУ: Торлаку достављено 20.000 "Спутника В"
Стабло се налази изван села, неколико стотина метара од регионаног пута Велика Плана – Жабари, на имању Томислава Радојковића.
-Не знам колико је дрво старо, по причама мог оца и деде има више од 200 година, нити кад је добило статус записа. Знам само да су моји стари често понављали да је дрво посебно и да ни по коју цену не сме да се посече. У међувремену држава му је дала статус природног добра и тако га додатно заштитила – каже Радојковић.
Дрво је високо око 20 метара, стабло у пречнику има више од два метра а распон крошње је око 25 метара. Најдуже гране достижу 15 метара дужине. Мештани процењују да у њему има „између 12 и 15 кубика“ дрвета. Стабло је на осами па делује још импозантније.
-Ту парцелу на којој се храст налази, површине око десетак ари и не обрађујемо. Мало због сујеверја, мало због тога што је хлад толики да испод крошње ништа не би могло добро да роди а понајвише зато да за Светог Јелисеја, сеоску славу, кад се организује литија, народ не би морао да до дрвета иде преко оранице.