И ДАЉЕ ИМА СРБА У АВГАНИСТАНУ! Виктор у МИРОВНОЈ МИСИЈИ - нема намеру да напушта земљу: "Остајем овде!"
Виктор Урошевић можда је последњи Србин у Авганистану. И, како каже нема намеру да напушта ту земљу.
Призори из Кабула данима потресају свет и медијски извештаји пуни су прича о (не)успешним евакуацијама, што странаца, што Авганистанаца, који на све начине покушавају да напусте ту земљу.
"СИТУАЦИЈА ЈЕ БИЛА ВРЛО ТЕШКА" Мајка Милке Дамјановић жељно ишчекује ћеркин повратак у домовину
ДАН Д ЗА СРБИЈУ! Заседа Кризни штаб у 16 часова - на столу ТРИ кључне теме и једна СИГУРНА нова мера
ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ оца дечака који је прошле године са мајком пао са ШЕСТОГ СПРАТА: "Једва је остао жив"
Још увек није извесно да ли ће се амерички војници и остале снаге међународне заједнице потпуно повући из Авганистана 31.августа, иако су талибани послали упозорење да ће САД зажалити ако продуже тај рок. Због тога сат убрзано откуцава за све оне који желе да оду из Авганистана пре него што власт и контрола у потпуности пређу у руке Талибана, пише Б92.
Међу њима, уз много муке и труда, евакуисано је и троје наших држављана. Њихове приче читали смо данима уназад. Ипак, кажу, у Авганистану и даље има наших људи.
Један свакако. Виктор Урошевић ради као медицински координатор болнице "Emergency НГО" у граду Лашкар Гах, у самом "срцу" талибанске моћи.
И, како каже нема намеру да одлази.
- Не планирам да се евакуишем и нисам никога контактирао поводом евакуације. Остајем овде - каже он и додаје да би, на основу пројекција које има, у Лашках Гаху "требало да буде баш мирно".
Урошевић је у Авганистану већ више од три године. О разлозима свог доласка у ту, деценијским ратовима и немирима, уништену земљу, каже:
- Искрено, овде сам дошао да бих пробао неку мисију, мировну мисију, да пробам неко друго искуство. На препоруку пријатеља, који је такође из Србије, ја сам сада овде. Прво сам био у Кабулу две године, а онда су ме поставили за координатора у Хелманду, и ту сам већ годину и пар месеци. Свиђа ми се овде, пронашао сам се.
Неизбежно, намеће се питање да ли се осећа сигурно.
- Знате како, када сам долазио овде рекли су нешто што ћу и ја сада вама рећи - 'ако желиш да будеш сигуран, немој долазити у Авганистан'".
Сведочио је многим тешким призорима.
- Овде нема гаранција. Током мог боравка видео сам много цивилних жртава, које су колатерална штета сукоба који су вођени. Посебно сада, у последње време, пошто је Хелмад провинција у којој су се водиле највеће борбе - каже он и подсећа да је тако било и током боравка америчких и британских трупа као и да је након њиховог повлачења дошло до велике експанзије насиља.
На питање каква је ситуација сада у Лашкар Гаху, Урошевић каже: "Поприлично је мирно. Могу рећи - неприродно мирно".
- Очекујемо да овде више неће бити неких драстичних промена. Сада је на северу проблем, око Паншир долине. Ту очекујемо борбе у следећих пар дана. Ако не дође до мирног решења, у шта сумњам. То пратимо, али на југу земље је мирно - објашњава он.
Провинција Хелманд, у којој се Лашкар Гах налази, иначе је једно од највећих упоришта Талибана и део Авганистана из ког долази највећи број њихових лидера, као и бораца.
Због тога, не чуде речи Урошевића да се, у односу на ранији период, начин живота у Лашкар Гаху није превише променио.
- Знате, ова провинција је једна од најрадикалнијих провинција у Авганистану - објашњава он и додаје да је такав однос био и према правима жена.
- Што се тиче жена, овде није било велике европеизације. Оне се нису могле видети без бурке напољу чак и пре ових дешавања - наводи.
Упркос томе, према његовим речима, женско особље радило је у болници и раније, а остало је на својим радним местима и након промене режима.
- Нама је било битно да наше женско особље не добије забрану да ради. И није. То је у сваком случају један корак напред. Још увек школа није забрањена, и обећали су да то неће дирати. Тачније, неће забранити девојчицама и женама да се школују. Али, факултети тек треба да почну са радом, тако да, то тек треба да се види - каже.
На питање да ли се, након најављеног повлачења трупа под контролом централне власти у Кабулу, очекивало да ће талибани кренути у напад, одговорио нам је оно што је, чини се, требало да буде јасно свима.
- Апсолутно да! Наравно да се очекивало, то је нешто што су они најављивали још током преговора када су тражили повлачење - сигуран је Урошевић и објашњава да су Талибани већ 1. маја кренули са акцијама.
Он наводи да се све издешавало муњевито и да практично читав Авганистан брзо освојен иако се није очекивало освајање великих градова за које су Талибани обећали да их неће дирати.
- Лашкар Гах, где сам ја, први је велики град који је директно нападнут. Талибани су за пет дана ушли у град, и поред три прстена обезбеђења владиних снага. Брзо су све прегазили - наводи он и наглашава да су у провинцији Хелманд талибани живели заједно са осталима па је и то један од фактора зашто је тако брзо дошло до промене.
А како сада изгледа живот у Лашкар Гаху?
- Од када је кренула офанзива, 30. јуна, па све до 13. августа, град је био потпуно блокиран. Водиле су се жестоке борбе, људи су бежали из града. Авиони су бомбардовали, хеликоптери такође. Да, заиста је то била ратна зона - каже и додаје да се од тада град скроз отворио и живот је настављен.
- Раде продавнице, маркети, путеви су отворени. Значи, једна нормална ситуација - примећује Урошевић.
Наводи да се тачан број жртава овог сукоба не зна.
- Немамо тачан број, али сигурно да је он висок. Наша болница је једини траума центар у провинцији. То значи да су сви рањени који на лицу места нису подлегли повредама морали да дођу код нас. Велики број њих, нажалост, подлегао је повредама јер нису могли да буду транспортовани до наше болнице - закључује Виктор Урошевић, медицински координатор болнице "Emergency НГО" у Лашкар Гаху, можда и последњи држављанин Србије у Авганистану.
