I DALJE IMA SRBA U AVGANISTANU! Viktor u MIROVNOJ MISIJI - nema nameru da napušta zemlju: "Ostajem ovde!"
Viktor Urošević možda je poslednji Srbin u Avganistanu. I, kako kaže nema nameru da napušta tu zemlju.
Prizori iz Kabula danima potresaju svet i medijski izveštaji puni su priča o (ne)uspešnim evakuacijama, što stranaca, što Avganistanaca, koji na sve načine pokušavaju da napuste tu zemlju.
"SITUACIJA JE BILA VRLO TEŠKA" Majka Milke Damjanović željno iščekuje ćerkin povratak u domovinu
DAN D ZA SRBIJU! Zaseda Krizni štab u 16 časova - na stolu TRI ključne teme i jedna SIGURNA nova mera
POTRESNA ISPOVEST oca dečaka koji je prošle godine sa majkom pao sa ŠESTOG SPRATA: "Jedva je ostao živ"
Još uvek nije izvesno da li će se američki vojnici i ostale snage međunarodne zajednice potpuno povući iz Avganistana 31.avgusta, iako su talibani poslali upozorenje da će SAD zažaliti ako produže taj rok. Zbog toga sat ubrzano otkucava za sve one koji žele da odu iz Avganistana pre nego što vlast i kontrola u potpunosti pređu u ruke Talibana, piše B92.
Među njima, uz mnogo muke i truda, evakuisano je i troje naših državljana. Njihove priče čitali smo danima unazad. Ipak, kažu, u Avganistanu i dalje ima naših ljudi.
Jedan svakako. Viktor Urošević radi kao medicinski koordinator bolnice "Emergency NGO" u gradu Laškar Gah, u samom "srcu" talibanske moći.
I, kako kaže nema nameru da odlazi.
- Ne planiram da se evakuišem i nisam nikoga kontaktirao povodom evakuacije. Ostajem ovde - kaže on i dodaje da bi, na osnovu projekcija koje ima, u Laškah Gahu "trebalo da bude baš mirno".
Urošević je u Avganistanu već više od tri godine. O razlozima svog dolaska u tu, decenijskim ratovima i nemirima, uništenu zemlju, kaže:
- Iskreno, ovde sam došao da bih probao neku misiju, mirovnu misiju, da probam neko drugo iskustvo. Na preporuku prijatelja, koji je takođe iz Srbije, ja sam sada ovde. Prvo sam bio u Kabulu dve godine, a onda su me postavili za koordinatora u Helmandu, i tu sam već godinu i par meseci. Sviđa mi se ovde, pronašao sam se.
Neizbežno, nameće se pitanje da li se oseća sigurno.
- Znate kako, kada sam dolazio ovde rekli su nešto što ću i ja sada vama reći - 'ako želiš da budeš siguran, nemoj dolaziti u Avganistan'".
Svedočio je mnogim teškim prizorima.
- Ovde nema garancija. Tokom mog boravka video sam mnogo civilnih žrtava, koje su kolateralna šteta sukoba koji su vođeni. Posebno sada, u poslednje vreme, pošto je Helmad provincija u kojoj su se vodile najveće borbe - kaže on i podseća da je tako bilo i tokom boravka američkih i britanskih trupa kao i da je nakon njihovog povlačenja došlo do velike ekspanzije nasilja.
Na pitanje kakva je situacija sada u Laškar Gahu, Urošević kaže: "Poprilično je mirno. Mogu reći - neprirodno mirno".
- Očekujemo da ovde više neće biti nekih drastičnih promena. Sada je na severu problem, oko Panšir doline. Tu očekujemo borbe u sledećih par dana. Ako ne dođe do mirnog rešenja, u šta sumnjam. To pratimo, ali na jugu zemlje je mirno - objašnjava on.
Provincija Helmand, u kojoj se Laškar Gah nalazi, inače je jedno od najvećih uporišta Talibana i deo Avganistana iz kog dolazi najveći broj njihovih lidera, kao i boraca.
Zbog toga, ne čude reči Uroševića da se, u odnosu na raniji period, način života u Laškar Gahu nije previše promenio.
- Znate, ova provincija je jedna od najradikalnijih provincija u Avganistanu - objašnjava on i dodaje da je takav odnos bio i prema pravima žena.
- Što se tiče žena, ovde nije bilo velike evropeizacije. One se nisu mogle videti bez burke napolju čak i pre ovih dešavanja - navodi.
Uprkos tome, prema njegovim rečima, žensko osoblje radilo je u bolnici i ranije, a ostalo je na svojim radnim mestima i nakon promene režima.
- Nama je bilo bitno da naše žensko osoblje ne dobije zabranu da radi. I nije. To je u svakom slučaju jedan korak napred. Još uvek škola nije zabranjena, i obećali su da to neće dirati. Tačnije, neće zabraniti devojčicama i ženama da se školuju. Ali, fakulteti tek treba da počnu sa radom, tako da, to tek treba da se vidi - kaže.
Na pitanje da li se, nakon najavljenog povlačenja trupa pod kontrolom centralne vlasti u Kabulu, očekivalo da će talibani krenuti u napad, odgovorio nam je ono što je, čini se, trebalo da bude jasno svima.
- Apsolutno da! Naravno da se očekivalo, to je nešto što su oni najavljivali još tokom pregovora kada su tražili povlačenje - siguran je Urošević i objašnjava da su Talibani već 1. maja krenuli sa akcijama.
On navodi da se sve izdešavalo munjevito i da praktično čitav Avganistan brzo osvojen iako se nije očekivalo osvajanje velikih gradova za koje su Talibani obećali da ih neće dirati.
- Laškar Gah, gde sam ja, prvi je veliki grad koji je direktno napadnut. Talibani su za pet dana ušli u grad, i pored tri prstena obezbeđenja vladinih snaga. Brzo su sve pregazili - navodi on i naglašava da su u provinciji Helmand talibani živeli zajedno sa ostalima pa je i to jedan od faktora zašto je tako brzo došlo do promene.
A kako sada izgleda život u Laškar Gahu?
- Od kada je krenula ofanziva, 30. juna, pa sve do 13. avgusta, grad je bio potpuno blokiran. Vodile su se žestoke borbe, ljudi su bežali iz grada. Avioni su bombardovali, helikopteri takođe. Da, zaista je to bila ratna zona - kaže i dodaje da se od tada grad skroz otvorio i život je nastavljen.
- Rade prodavnice, marketi, putevi su otvoreni. Znači, jedna normalna situacija - primećuje Urošević.
Navodi da se tačan broj žrtava ovog sukoba ne zna.
- Nemamo tačan broj, ali sigurno da je on visok. Naša bolnica je jedini trauma centar u provinciji. To znači da su svi ranjeni koji na licu mesta nisu podlegli povredama morali da dođu kod nas. Veliki broj njih, nažalost, podlegao je povredama jer nisu mogli da budu transportovani do naše bolnice - zaključuje Viktor Urošević, medicinski koordinator bolnice "Emergency NGO" u Laškar Gahu, možda i poslednji državljanin Srbije u Avganistanu.
