ИМА 23 ГОДИНЕ, 84 ДЕСЕТКЕ И ДВЕ ДИПЛОМЕ: Стефан Ђорђевић из Београда је за четири године извео невероватан подвиг (ФОТО)
Тренутно, ради као сарадник у настави на Физичком факултету
Има само 23 године и дипломе два факултета – Електротехничког и Физичког! Стефан Ђорђевић, из Београда, за четири године студија положио је укупно 84 испита, 45 на ЕТФ и 39 на физици. У индексима је уписано исто толико десетки! Тренутно, ради као сарадник у настави на Физичком факултету, држи вежбе. Иако је конкурисао за мастер, технички га је већ завршио. Све испите је положио унапред, остао му је пола испита и да одбрани рад. Планира докторске студије у иностранству и да се потом врати у Србију.
КОНФЕРЕНЦИЈА КРИЗНОГ ШТАБА: "Ми у наредном периоду имамо само једну једину важну утакмицу, ону са короном" (ВИДЕО)
КОРОНА ПРЕСЕК ПО ГРАДОВИМА: Вирус се убрзано шири, на црну листу се "уписује" све већи број места у Србији
ИНФРАЦРВЕНИ ТОПЛОМЕР ШТЕТИ ДЕЦИ? Родитељи у страху, а ево шта кажу стручњаци!
За Стефанов успех се чуло захваљујући његовој девојци Ани Кнежевић. Вест коју је окачила на "Твитер", брзо се проширила. Овај изузетно скромни младић, није желео јавно да прича о свом успеху. Каже да то жели да задржи за себе. Ипак, уз помоћ управе ЕТФ, успели смо да га убедимо за разговор. Каже да је за успешно студирање најбоље уписати оно што волите. А математика и физика су биле његов избор од основне школе, а затим и Математичке гимназије.
- Мој најбољи друг Михајло Спорић и ја, који је нажалост прошле године преминуо, у Кембриџу од рака, били смо физичари. Међутим, физика на Физичком факултету, у прве две године нам је позната из гимназије, па смо хтели да упишемо још један факултет. Избор је пао на ЕТФ. Пошто предавања и вежбе нису обавезни, успео сам да се уклопим. На Физичком сам ишао на сва предавања у трећој и четвртој, а на ЕТФ у првој и другој години. Не могу да кажем да је било лако, али ни да није много тешко – прича Стефан.
Овај млади научник истиче да је све било лакше, због Математичке гимназије. Како је био у менторском одељењу, које је резервисано за најбоље међу најбољима, знање је стицао од професора универзитета. Посебно помиње Наташу Чалуковић и Алкесандру Димић.
Увек је желео нешто више. Тако је већ у четвртом разреду учио "Квантну механику", која је предмет на трећој години Физичког факултета. Математику је заволео од трећег разреда основне школе, захваљујући Архимедесовој школи.
- Физика ми се свидела, зато што је то математика која је примењена на описивање света и природе око нас. Допало ми се како на основу математичких формула може да се опише природа и закони који важе у њој. Језик физике је математика. Имао сам добру професорку физике у ОШ "Ћирило и Методије" Селму Поповић, која се баш трудила око нас, да нам на регуларним часовима лепо објасни, држала је додатну наставу и открила ту занимљиву страну физике - прича Стефан.
Највише "муке" током студија задали су му Основи електротехнике и Програмирање на ЕТФ. Из ових предмета је добио деветке, које је поништио. То је урадио, каже, јер је погрешио у рачуну, а знао је да зна за 10. У јуну је "чистио" године на оба факултета, осим у трећој на ЕТФ, када је оставио два испита за септембар.
- На Физичком факултету је било дупло више испита, јер за сваки предмет постоји писмени. Често се дешавало да буде писмени на Физичком и усмени на ЕТФ истог дана. Користио сам све што сам могао, давао колоквијуме раније, полагао у предроку, полагао неке предмете из треће у другој. Математику у првој години ЕТФ сам целу знао, па сам веома лако положио. На физици је озбиљнија математика. Програмирање сам више научио у Математичкој гимназији, него на факултету – наводи Стефан.
Открива да би требало учити континуирано, али да он то није радио. Захваљујући предзнању није морао да седи над књигом од јутра до вечери. Највише се спремао неколико дана пред испит. Програмирање му, каже није било омиљено ни у гимназији, ни на ЕТФ. Занимљивије му је да рачуна на папиру, да сам дође до неког закључка.
- Људи уписују ЕТФ не зато што га воле, него зато што је перспективан и зато се муче да заврше студије. Уписао сам оно што сам волео. Ако се нешто воли, и добро је рађено у средњој и основној школи, студирање није тешко - сматра Стефан.
- Ако не успемо, остаћемо овде. Запад ме не привлачи, једино Париз. Занимљиви су нам Јапан, Канада, Аустралија и Русија - каже Стефан.
Иако је тек званично уписао мастер на Физичком факултету, Стефан је током студирања унапред положио све испите. Остао је мастер рад и половина испита, као и да се упишу оцене. И то су све десетке. Прошле недеље је стао и за катедру.
- Прво предавње, студенти четврте години су имали код мене из Релавистичке квантане механике, који је обавезан предмет и један од два најбитнија. Срећан што сам то добио, јер то ме интересује. Нисам стигао да испричам све у два часа, па планирам да повећам на три. Неки студенти су старији од мене, неки су моје годиште јер су обновили годину, а нажалост, само троје су уписали факултет кад и ја – каже Стефан.
Професор др Милан Тадић, са ЕТФ, код кога је одбранио дипломски рад и положио четири испита, открива да је Стефан бриљантан студент Одсека за физичку електронику, који је током студија показао изузетну заинтересованост за истраживачки рад, а у последњих неколико месеци је своја интересовања фокусирао на области тополошких изолатора и графена, које су од изузетног интересовања у свету.
- За ове области додељене су бар три Нобелове награде за физику. Из текста завршног рада и његове сјајне одбране, колега који је заједно са мном учествовао у комисији и ја закључили смо да Стефан у потпуности влада изузетно сложеном проблематиком која је била тема рада. Поред знања и искуства стеченог на ЕТФ-у, користило му је и знање стечено на Физичком факултету. Стефан је у раду испољио изузетну самосталност, на нивоу који сам ја током свог тридесетогодишњег рада срео само код још два-три студента - истиче проф. Тадић.
Он наводи да је одбрана рада била убедљива, прецизна и концизна, праћена детаљним одговорима на постављена питања. Професор је изразио жаљење што није уписао мастер на ЕТФ.
Стефан наводи да планира докторске студије у иностранству, како би научио нешто ново. Циљ му је да се врати у Србију, да буде професор или да ради у неком институту
