ИСПОВЕСТ ХЕРОЈА СА ПЕШТЕРА ПОД СНЕГОМ! Мирсад: Само сам мислио: "Боже, помози ми да СПАСЕМ ОВУ ДЕЦУ"
Скоро залеђеног, лица поцрнелог од хладноће и удара ветра, у пет ујутро на путу га је нашао шеф. Мислио је да се Шеховић смрзао стојећи.
Више од 12 сати провео је Мирсад са колегама од среде по подне до чевртка ујутру на магистрали преко Пештера, углавном на отвореном, у снежним сметовима у којима је остало много заробљених аутомобила.
Он је у среду по незампаћеном невремену на Пештеру спасавао људе из сметова, а да није било њега, Јелена Трмчић из Сјенице и њено двоје рођака не смеју ни да помисле каква би их судбина задесила. Не само они, још много путника који су тај дан остали завејани на суровој висоравни величају овог хероја.
СРБИ СА КРУЗЕРА ТЕСТИРАНИ НА КОРОНАВИРУС: Стигли резултати, ево шта их САДА ЧЕКА
ЕВО како препознати ГЛУПЕ људе! ОВО је лекција једног од НАЈПОЗНАТИЈИХ психијатара!
НЕНА ИЗ АЗИЈСКЕ РОБНЕ КУЋЕ У ТЕМЕРИНУ ПОНОВО ШОКИРА! Показала како се обрачунава са свима који је НЕ ВОЛЕ! (ВИДЕО)
Возилом којим су се из Новог Пазара ка Сјеници враћали тог дана у поподневним сатима Јелена и њени рођаци су улетели у мећаву. Снег, ношен јаким ветром, за кратко време је замео пут између Дуге Пољане и Штавља. Магистрала око које су расли сметови снега се стопила са околином, претворила у непрегледно белило, ништа се није могло видети.
- Било је страшно, језиво. Стали смо, ни прст се пред оком није видео. Приметила сам "улту" која је чистила пут. Из ње је изашао човек који нам је пришао. Рекао нам је да полако наставимо вожњу, а онда кренуо пешице упоредо са нама. Пуна два километра је ишао уз нас и чистио нам стакло да бих могла да видим куда возим - каже Јелена Трмчић.
Испрва није знала ко је тихи херој који им је спасао животе. Ко му је спасао ћерку? - распитивао се и Вујица Трмчић, Јеленин отац, угоститељ из Сјенице. А храбри путар је Мирсад Шеховић из села Лазине крај Дуге Пољане, радник је предузећа "Нови Пазар пут".
- Да сам јунак - нисам. Учинио сам оно што би и сваки други човек ваљда, да је био у тој ситуацији. Душа ме је вукла и срце наређивало да помажем људима - прича Шеховић.
- Сећам се те девојке, Јелене. Кад смо колега и ја срели њен аутомобил и пришли до њега, питала ме је шта да ради. Помогао сам јој да окрене возило иза којег су стајала још двоја кола. "Улта" којом је управљао Мујо Реброња је кренула испред Јелене да чисти пут, а ја сам корачао упоредо с њеним колима и чистио још шофершајбну и показивао куда да вози. Видљивост је била мања од метар. Снег је падао, јак, хладан ветар је дувао кроз кости, једва се могло дисати - каже храбри путар.
На памети му је, признаје, било само једно: "Боже, помози да ову децу спроведем на сигурно". И спровео их је.
Шеховић и Реброња, његов колега који је управљао машином, до наредног јутра још много путника испратили су на сигурно.
- Бог нека чува те људе које смо то вече упознали - вели Шеховић.
У Сјеници је од четвртка на снази ванредна ситуација. Многи су и јуче остали одсечени од света сметовима високим и по три метра.