Изговорите данас ове речи како би се ваше ране зацелиле: Славимо Харитона Исповедника

Угледан и благочестив грађанин града Иконије. Запојен духом своје земљакиње св. Текле Харитон јавно исповедаше име Христово.

Када поче љуто гоњење хришћана у време цара Аврелијана, Харитон одмах би изведен на суд пред хегемона.

Рече му судија, да се поклони боговима (тј. идолима), на што му Харитон одговори: “сви ваши богови су бесови, који су негда због гордости свргнути с неба у ад преисподњи”.

И објави Харитон јасно веру своју у јединога живога Бога, Творца свега, и Господа Исуса Спаситеља људи. Тада нареди хегемон, те бише и истјазаваше тело Харитоново у толикој мери, да му цело тело беше покривено ранама, и све беше као једна рана.

После зле смрти Аврелијанове, која злотвора постиже у то време, Харитон би ослобођен мука и тамнице.

Он се упути у Јерусалим. На путу га ухвате разбојници, од којих се Промислом Божјим ослободи. И не хте се више враћати у Иконију него се повуче у пустињу Фаранску, где основа једну обитељ и сабра монахе.

Давши устав тој обитељи и хотећи избећи похвале од људи он се удаљи у другу једну пустињу према Јерихону, где опет временом би основана друга обитељ, названа Харитонова.

Најзад основа и трећу обитељ, Сукијску, – грчки звану Стара Лавра.

Скончао у дубокој старости и преселио се у славу Господа свога 28. септ. 350. год.

Мошти његове почивају у првој његовој обитељи. Св. Харитону приписују састав чина пострижења монашког.

Беседа на данашњи дан каже:

Оно што Син Божји хоће, и Отац хоће, и Дух Свети хоће. А оно што Света Тројица хоће, оно бива. А шта хоће Господ Син Божји? Он хоће, да и ученици Његови буду са Њим заједно у царству небеском; и не само Његових 12 ученика него и сви они, вели Господ, који ме узверују њихове речи ради. У те се и ми рачунамо, браћо моја, који се крстисмо и веру апостолску примисмо и одржасмо; али само под условом, ако се сами тога великог блага не одрекнемо неделима својим, одступањем од вере, нечистотом греха, богохулним речима и помислима.