Које грејање је најјефтиније, а које најскупље?!

Грејна сезона према календару званично је почела 15. октобра па су корисницима услуга овог предузећа радијатори већ увелико топли, а грађани који се самостално снабдевају топлотном енергијом могу постићи веће уштеде уколико за ову сезону одаберу грејање на гас.

За загревање стана површине око 45м2 утроши се око 6750 kWh по грејној сезони (према подацима Агенције за енергетику: 150 kWh/m2 је просечна процењена потрошња у Србији на 20оЦ у току 16 сати дневно у целом стану, 180 дана у грејној сезони). Цена ове количине топлотне енергије варира у зависности од врсте енергента, ефикасности пећи, изолације простора и других фактора, али свакако је најпресуднији врста горива који се користи.

Према званичном извештају републичке Агенције за енергетику трошкови енергије за грејање стамбеног простора од 45 м2 у грејној сезони 2016/ 2017 потребно је:

Након вишеструког смањивања цена за грејање на природни гас потребно је издвојити око 30 хиљада динара за сезону. Нешто виши су трошкови грејања на угаљ - око 33 хиљаде динара. Веће трошкове, око 43 хиљада динара, имаће домаћинства који користе скупље огревно дрво чија је цена 5.900 динара по м3 и имају пећи ниже ефикасности, као и грађани који се греју на пелет, чији су годишњи трошкови око 45 хиљада, ако се сагорева у ефикаснијим пећима конструисаним за ово гориво.

Домаћинства која користе ТА пећи имаће трошкове енергије од 35 хиљада динара, али само уколико се искључиво користи јефтинија ноћна електрична енергија. Допуњавање пећи коришћењем скупље електричне енергије само током два сата дневно, увећава трошкове за чак 44%, на око 50 хиљада динара, што је скупље од већине алтернативних горива.

Највеће трошкове енергије за грејање имаће домаћинства која користе електричну енергију директно у грејним телима и котловима за етажно грејање, пропан бутан гас и лож уље. За набавку енергената који се потребни за грејање током целе сезоне, она морају издвојити 93 хиљаде динара за електричну енергију, 84 хиљаде за пропан бутан гас, односно 71 хиљаду за лож уље.

С обзиром да се гас показује као тренутно најисплативији енергент, управо је ово најзаступљенији извор топлотне енергије за Београдске електране. Из овог комуналног предузећа објашњавају да је то уједно и поштовање захтева за заштиту животне средине.

- Примарни енергент који топлотни извори „Београдских електрана” користе у процесу производње топлотне енергије јесте природни гас. Тако се око 90 одсто укупне потрошње енергената у систему „Београдских електрана” односи на потрошњу гаса, мање од 10 одсто на употребу мазута, 0,4 одсто угља, 0,25 одсто пелета, 0,2 одсто брикета и 0,1 одсто лож уља - објашњавају за данас из "Бг електрана".

Највећи број грађана и греје се преко Београдских електрана а њихови трошкови према овом предузећу израчунавају се на два начина, у зависности од критеријума наплате - по квадратури или по утрошку.

Топлотна енергија за домаћинства која немају уграђене мераче за испоручену енергију наплаћује се паушално – по метру квадратном стамбеног простора. Домаћинства која имају мераче плаћају према потрошеној количини топлотне енергије. На рачунима ових корисника изражен је фиксни и варијабилни део, односно сума за инсталисану снагу и за утрошене киловат сате. (званични ценовник БГ електрана)

Цена даљинског грејања за стан од 45м2 која се наплаћује кроз Инфостан, по загреваној површини износи око 5000 динара док за исти систем грејања, уколико се наплаћује по утрошку плаћа се фиксни део од око 700 динара током целе године а током грејне сезоне на то треба додати у рачун за утрошену енергију који износи око 4 и по хиљаде динара.

Систем етажног грејања на струју повећаће рачун за електричну енергију у току зимских месеци на укупну суму до 5 хиљада динара за исти загревани простор.

Највише грађана греје се преко електрана

Најзаступљенији облик грејања у Београду је даљинско грејање. Скоро половина стамбеног фонда Града покривена је услугом “Београдских електрана” па ово предузеће снабдева топлотном енергијом више од 300.000 београдских домова, односно загрева стамбени простор укупне површине веће од 17.000.000 метара квадратних.

Савети за уштеду: 

Агенција за енергетику грађанима саветује да уштеде на ценама грејања тако што ће, уколико имају могућности за то, изоловати стамбени простор и променити прозоре. Њихова препорука је да се не греју просторије у којима се не борави. Уколико грађани купују нове пећи и котлове, треба да изаберу оне који су енергетски што ефикаснији. При избору начина грејања, треба затражити помоћ стручњака.