МНОГО ПОЛЕМИКА ОКО НОВОГ ЗАКОНА О ЈЕЗИЧКОЈ РАВНОПРАВНОСТИ: Ко ће и колико морати да ПЛАТИ КАЗНУ ако женског возача не назове возачица?
Језичка равноправност изазвала је бројне полемике у јавности.
Након што је Скупштина Србије усвојила Закон о родној равноправности и измене Закона о забрани дискриминације, додате су и одредбе о равноправности језика. Док једни сматрају да ова правила гарантују иста права жена и мушкараца, други сматрају да нови закон заправо уништава српски језик.
МЕШТАНИ БОРЧЕ У СТРАХУ: Анализе и истрага још увек не показују кривца за масовни помор голубова на њивама
У ОВОМЕ ЛЕЖИ КЉУЧ! Апел стручњака неодлучнима - ево шта морамо да урадимо како би крива и даље падала
ОПРЕЗНО ЗБОГ КИШЕ! Измена режима саобраћаја на путевима Србије, промена времена може да направи проблем на коловозима
Иако Србија на папиру има нови закон, али многи се питају каква су правила у пракси. Ко ће заправо морати да користи изразе адвокатица, боркиња, ватрогаскиња, филолошкиња, а ко ће због непоштовања добити предвиђену новчану казну од 50.000 до два милиона динара, питали смо правне стручњаке.
ДИПЛОМЕ, СВЕДОЧАНСТВА И УЏБЕНИЦИ
Оно што први пут закон успоставља као обавезу у Србији, јесте употреба родно осетљивог језика у службеној комуникацији. Сада се први пут родно сензитивни језик прописује законом, а обавеза се односи на државне и образовне институције.
- Закон декларативно прописује да су државни органи обавезни да користе родно сензитивни језик. Ипак, само када се ради о области образовања, грешке у родно сензитивном језику представљаће прекршај. То значи да се у уџбеницима, дипломама, сведочанствима и осталим документима у образовним институцијама, родно осетљив језик мора користити. То значи да ће, рецимо, да дипломи са Правног факултета, за женску особу морати да пише правница, уместо правник. Све ово неће бити примењено одмах, већ у року од три године - каже Милена Васић, адвокатица Комитета правника за људска права YUCOM.
Никола Пантелић из Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, каже да се овим законом омогућава се да користи одређена терминологија, као и да свако себе означава како год се сматра да је исправно.
- Проблем је што се намеће обавеза осталим грађанима, под претњом казнене норме и новчане казне, да на исти начин користе ту терминологију. Ако је појединци не би користили, могли би да буду санкционисани. Можемо замислити да одређени државни органи не користе одређену терминологију, која није у складу са духом њиховог језика, што би довело до масовних подношења тужби, оптеретило бо судство и присилно увело у у потребу такву терминологију - каже Никола Пантелић.
ОГРАНИЧАВАЊЕ СЛОБОДЕ ГОВОРА?
Према његовим речима, високи савет судства бурно је реговао на неке одредбе Закона о дискриминацији, којим се Законом о равноправности дупуњује. Критика је настала због супротности са другим прописима, јер се "на мала врата уводи вербални деликт, који ограничава слободу мишљења и говора, које су загарантовани уставом".
- Иначе, разлог због којег смо донели пропис о равноправности је неусаглашеност претходних прописа и закона са правним тековинама ЕУ, међународним уговорима и одредбама директива Европске комисије и Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена, затим Истанбулске конвенције и Конвенције савета Европе. Наставак борбе против насиља над женама наставља се овим новим законом. Европски пут Србије је одавно одређен, а он подразмева многа права и обавезе. Када улазите у некоу породицу, по правилу прихватате и њене тековине, а тек касније можете и сами да суделујете. Управо у таквој позицији се налази Србија - каже он.
ШТА ЈЕ РОДНО ОСЕТЉИВ ЈЕЗИК ЗАПРАВО?
Гордана Чомић министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, након прихватања 17 амандмана и усвајања Закона рекла је да нема никаквог наметања, да за сада она може бити "министарка“ или "министрица“, а ако Одбор пропише другачије, она ће то поштовати. Она поручује и да једино Одбор за стандардизацију српског језика може да одлучи о називима занимања у женском роду, али како каже, они то још нису урадилИ.
Иначе, Србија је до сада имала само мишљења или препоруке појединих тела попут Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Координационог тела о овом питању. Први пут се сада родно сензитивни језик прописује законом.
Иначе, како се наводи у закону, родно осетљив језик је и "средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у правцу остваривања равноправности, укључујући промене мишљења, ставова и понашања у оквиру језика којим се служе у личном и професионалном животу“.
Казнене мере Закона о родној равноправности односиће се на прекршаје органа јавне власти, послодаваца, осигуравајућих друштава, медија, политичких странака, синдикалних удружења. Сходно одредби која буде прекршена, казне ће се кретати од 50.000 до 2.000.000 динара, односно 5.000 до 150.000 динара.
Тачан списак занимања прочитајте кликом ОВДЕ.
