ЈОШ ЈЕДНО ЧУДО НА ОСТРОГУ: Жена је ПЕТ ГОДИНА трпела болове, а онда је отишла светитељу и све се променило
Ту ноћ болесница је сасвим мирно провела у Острогу, а када је свануло, прва је дошла на јутрењу, да још једном заблагодари Богу, који је молитвама Светог Василија исцели.
Исцељења Светог Василија Острошког, рођеном у Поповом селу у Херцеговини 1610. године са крштеним именом Стојан, и данас су надалеко чувена и препричавана, а број чуда који су везани за овог светитеља бесконачан је.
"За медицинске раднике ИМАМ САМО РЕЧИ ХВАЛЕ" Холанђанин се излечио од короне у Србији, а сада донира крвну плазму
ТРАГЕДИЈА ПОРОДИЦЕ РАКИЋ: Корона однела и трећег члана фамилије, цео Параћин у шоку
ЉУДИ, НА НОГЕ, НЕМАМО МНОГО ВРЕМЕНА: Малој Софији потребан НАЈСКУПЉИ ЛЕК на свету да би преживела
Једно од њих описано је у тексту портала Слободна Херцеговина, у којем је главни актер муслиманка Фатима која је 5 година боловала од тешке болести, а која ни за живоу главу најпре није желела да се поклони овом православном светитељу.
Како су Василију сви истим језиком зборили и сви сличне невоље имали, сви су били и његови, макар на други начин веровали и своју веру исповедали, баш као и муслиманка Фатима, у време када ће се заувек настанити у тврдој стени Острога, не овог заваоског, него оног црногорског, с којег се виде и друм и река, из манастира усађеног у стену, очито само светим људима намењеног, о чему је Поповић записао: "6. маја 1964. године муслимани Асиб Гушо и Шевка Зајко доведоше тешко болесну, такође муслиманку, Фатиму на Острог. Фатима је била тежак болесник. Од неких страховитих грчева у целом телу патила је пуних пет година.
Болови су је бацали у несвест те је у тим мукама викала, ружила и своје најмилије. За тих пет година тешке болести, која је прелазила у лудило, са болесницом су обишли све лекаре, врачаре и траваре, али лека и помоћи није било. Чули су за исцељења од таквих болести у Острогу, па су болесну Фатиму њен рођак Асиб и комшиница Шевка довели у Горњи манастир. Када су је довели пред цркву у којој лежи тело Светог Василија, болесница је из гласа викала: "Нећу тамо да улазим". То је поновила неколико пута, уз лудачке трзаје да се врати назад.
Чувар ћивота отворио им је цркву, мало касније и ћивот Светог Василија, и помогао да болесницу приведу Светитељу. Са великом муком у томе се на крају и успело. Родбини болеснице пошло је за руком да је убеде и да целива Светитеља, што је она и учинила. У том тренутку њу снађе неко ужасно грчење и дрхтање, да је то било страшно и гледати. Пошто се мало смирила, болесници је прочитана молитва. По свршеној молитви њу тек тада ухвати нека језива мука и трзаји, од којих је спопаде такво знојење да је за кратко време била сва мокра.
То стање не потраја дуго. Неочекивано, на очиглед свих нас, њу изненадно обузе неки мир и спокојство, које се јасно одражаваше на њеном лицу. Она се потпуно смири, клече код ћивота Светитеља и отпоче да се моли. Не потраја дуго, она устаде сва озарена и рече свима нама: "Хвала Богу и Светом Василију, ја оздравих. Ништа ме не боли". То изговори па припаде целивати живот Светитеља. Присутни, задивљени оваквој милости Божијој, захвалише Богу и Његовом Угоднику за ово чудно исцељење. Ту ноћ болесница је сасвим мирно провела у Острогу, а када је свануло, прва је дошла на јутрењу, да још једном заблагодари Богу, који је молитвама Светог Василија исцели.
Попис његових исцељења дугачак је и нико никада ни у једно од њих није посумњао.