"КАД УЂЕМ У ЊЕНУ СОБУ, ЈОШ МИ МИРИШЕ НА ЊУ" Потресна исповест родитеља убијене Ане Божовић у Рибникару (ВИДЕО)
У незапамћеној трагедији у београдској Основној школи "Владислав Рибникар" која се догодила 3. маја тринаестогодишњи дечак хицима из очевог ватреног оружја, хладнокрвно је усмртио деветоро ученика и човека из обезбеђења. Притом је тешко ранио наставницу и још петоро ђака.
О најстрашнијем дану у свом животу, о свему проживљеном и доживљеном, по први пут храбро су проговорили родитељи једанаестогодишње страдале девојчице Ане Божовић.
Мајка Нинела Радичевић каже како родитељи мисле како је школа сигурно место.
- Послала сам дете у школу. И ви некако увек мислите да је школа сигурно место. Оног тренутка када дете уђе у школу ти кажеш - добро, сад је сигурно - каже мајка. Али онда је стигао позив.
Она се присећа да јој је за пуцњаву прво јавила другарица.
- Она ми је рекла да сада пролази поред школе и да ће остати испред школе док Ана не изађе. Није вам свеједно, зовем Ивана и кажем му да иде до школе и да је била нека пуцњава. Ја сам дошла до школе, али на други улаз, Иван је био на великом улазу, нисам знала на ком улазу се то десило. Деца излазе из школе, ја чекам. Све време говорите себи сад ће да изађе, можда је оставила телефон у торби, можда је нешто трчала. Ту се појављује и Анина разредна. Сад из ове перспективе када размишљам, мислим да су људи знали шта се десило и нико ми није рекао. Ја то разумем, то је тешка ствар, да вам неко то каже на улици - рекла је Нинела Радичевић у „Лабиринту“ на ХРТ-у.
Она додаје да је тог дана ишла од болнице до болнице и да није нашла Ану.
- Наредна два сата тражите дете од једне до друге болнице. Све време надајући се да је она добро и да ће изаћи. Сад схватам да смо испред школе остали само родитељи убијене деце и Драганова породица (чувара школе) - рекла је и додала да су их након тога звали из полиције и рекли им да се јаве у Полицијску станицу Врачар.
- Иван је отишао у полицију и онда су му тамо рекли шта се десило. Након тога ме је звао и јавио ми и онда сам ја дошла испред полиције. Ви сте јутрос послали децу у школу, два сата раније, долазите кући после тога, улазите у кућу и ње нема, а јутрос је била ту - испричала је Радичевић.
Нинела додаје да супруг и она нису гледали материјал од тужилаштва.
- Али знам да је било породица које су имале потребу да то виде. Ми нисмо… Шта бих добила? С једне стране вас мучи то што немате снаге да погледате како је ваше дете отишло, а са друге стране сте добили додатну патњу из које можда никада не би могли да се извучете. Морате даље. Морате да нађете снагу због свог детета, због породице и пријатеља, морате да пронађете снагу да идете даље - истакла је Нинела Радичевић.
Анин отац Иван Божовић, истакао је да је Ану тог дана будио пред школу, као и свако јутро.
- Будим је пољупцима, када се пробуди загрлимо се и тако смо се будили свако јутро, као и тај дан. Онда је било главно шта ће да обуче, купила је неку сукњу када је била у Солуну и то је обукла. Узела је неки прслук, последње је да смо се пољубили и ја сам журио и она је каснила, излази на врата и то ми је последња слика - рекао је он и додао:
- Позив је био у 8.33, позвала ме је и рекла ми да је дежурна, да је Бојана ту и да наручим Мек за одмор.
Родитељи настардале Ане се даље присећају кобног дана.
- Ни на памет вам не пада тако нешто. Мислили смо да се десило нешто испред школе, неки криминални обрачун, не знам, али ни на памет вам не пада да је то - рекао је Иван Божовић.
- Нисмо знали другу децу која су настрадала, осим Бојане, али када слушамо њихове родитеље, то је као да су отишли мали анђели. Ја сам сигуран и то ми је опет нека утеха, да Ана није имала времена да схвати шта се дешава, да се то тако брзо десило да није имала времена да схвати. Након три недеље, ми смо се први пут срели са родитељима остале деце и схватили смо да морамо да ангажујемо некога да видимо шта се дешава - рекао је он.
А да је Ана стварно била посебна девојчица сведоче речи њене мајке која истиче како је она била весело и неоптерећено дете које је увек ширило срећу и љубав према другима.
- Она је тако уносила неку срећу, неку топлину. Стално је била весела, стално се борила за неку правду, стално је штитила слабије од себе. Њена соба још је остала иста, нисмо ништа мењали, кад уђем, још све мирише на њу - прича мајка.
- Нама ће остати вечно питање зашто се ово догодило и како. Како је дечак од 13 година извршио тако масовно убиство. Та његова прецизност и хладнокрвност вам леди крв. Све се догодило у два минута - каже мајка.
