"Када ти ставе ДЕЧИЈИ САНДУК У ГРОБНИЦУ" Саша доживео шок на породичном гробљу - Ово НИСУ ЧИСТА ПОСЛА

Наиме, корисник који се на друштвеним мрежама потписује као "водоинсталер Саша" поделио је интимну причу о шокантној ствари коју је пронашао у својој породичној гробници када му је сестра умрла.

Он је на почетку видеа објаснио како се његова сестра 2016. године разболела од рака, и како су одмах били свесни тужне чињенице да њој неће бити спаса. Затим, 2017. године, његова сесртра је изгубила битку са овом тешком болешћу.

- Био је петак, журим да завршим све да би у суботу била сахрана јер недељом код нас нема сахрана. Одлазим на ново гробље да тамо то платим и регулишем што треба, иако породичну гробницу имам на старом, али се тамо горе то регулише. Одлазим на ново гробље, жена тамо ми каже: "Ујутру тамо ће да вас чека гробар тамо, да му покажете гробницу и да спремите то за сахрану" - започео је он причу.

- Ја кажем добро, ја ујутру одлазим тамо, чека ме стварно човек, пита ме шта да понесе, да ли треба неки алат, ја кажем понеси крамп - јер је то породична гробница која је бетонирана. Горе је плоча, а бочно је масивни бетонски поклопац који један човек тешко може сам да извуче и да га склони. И одлазимо тај гробар и ја тамо, повлачимо поклопац, склањамо га... И прва слика коју ја видим, осим оних распалих сандука, костију, паучине, прва слика која мени падне у очи, то је дечији сандук. Мали дечији сандук који је као нов. Као нов изгледа! - прича он.

- Питам је да ли је могуће да је ту неко сахрањен. Каже: "Нико, бре, откако је баба сахрањена, а то је било 1990. године. Тад је задњи пут отварана гробница. Нема шансе да је било ко ту сахрањен".

Он је онда објаснио да му оно што је видео и даље није давало мира, и како се припремао да оде и сазна истину:

- Једва чекам, као на иглама сам до понедељка. И у понедељак одлазим тамо, у канцеларију, тамо је жена која ради, ја јој испричам шта сам ја видео, односно шта мислим да сам видео. Кажем жени да нисам сигуран, да сам био под стресом, у гужви... Видео сам, али нисам сигуран. Пита она ко је ту био са мном од гробара и каже: "Сад ћемо да одемо горе до те гробнице да ми покажете где је и позваћемо тог гробара". Кажем: "Добро". Одлазимо тамо, показујем јој гробницу и тај поклопац. Она зове гробара, каже: "Овде је брат од ове жене што је умрла у Суботици, да ли се сећаш?".

Гробар се сетио, а Саша га је једноставно питао: "Да ли је у гробници био неки дечији сандук?". Овај одговара: "Јесте, био је, али је био празан, ништа није било у њему":

- Питам га шта је урадио са њим. Каже изломио сам га и ставио у оне кесе поред, ја ништа не смем да избацим. Питам га колико може да буде стар тај сандук по његовој процени, а он каже: "У онаквим условима максимално шест месеци". Кажем му да је задњи пут та гробница отварана 1990. и питам како је то могуће. Каже ми: "Не знам, али максимално шест месеци, стварно је као нов био сандук".

Жена која ради за гробље објаснила му је да он има право да их тужи јер је гробница његово власништво за које он даје новац.

- Питао сам је: "Добро, али шта ја имам од тога?! Ништа!". Захвалим јој се и одем, али тих дана ми не да ђаво мира, само ме боде, копка... Одлазим код друга да му нешто радим, испричам му ту причу. Ту је била његова мајка и она ми каже: "Саша, ту нису чиста посла, молим те", каже, "молим те као мајка, иди код свог свештеника, иди у неку цркву, манастир, где хоћеш, испричај неком то". Ја кажем: "Ма, то су глупости, ја не верујем у то" и насмејао сам се. Каже она: "Ниси нормалан, шта се смејеш, направиће ти чудо". Каже: "Пази шта сам ти рекла, следеће што ће да ти буде, има да се разведеш. Пази шта ти ја кажем". Како је рекла, тако и било. После пар месеци, ја сам се и развео - каже Саша и додаје:

- Поента ове приче је, људи, има много болесника, има много психопата, има много изопачених људи, тако да размислите мало о овоме.

Извор: Србија Данас